Стара народна изрека “На муци се познају јунаци” преточена је у дјело на Градском стадиону у Фочи, а њен главни лик постао је физиотерапеут Огњен Јоловић, који се послије 13 година, пет мјесеци и шест дана поново нашао на голу Романије у сусрету против Сутјеске (0:2).

Да све буде занимљивије, прије ове авантуре Јоловић је посљедњи пут међу стативама био 29. маја 2010. године и то на истом мјесту, у дуелу истих противника. Било је то у сусрету 26, посљедњег кола Прве лиге Републике Српске за сезону 2009/10. Тај меч је завршен неријешено, 2:2, а овај резултат послао је тада Паљане међу друголигаше, а на повратак у елиту Српске чекали су све до ове сезоне.

- Све је испало помало неочекивано, јер смо пред меч 14. кола силом прилика остали без голмана. Наш стандардни чувар мреже Младен Лучић је коло раније против Омарске зарадио црвени картон, а Никола Лазаревић, који је бранио у двије утакмице, недавно је напустио клуб. Понудио сам се као могућа алтернатива, једини је, по мени, проблем могао да настане око регистрације. Међутим, није било тако, јер је посљедњи клуб за који сам био регистрован била баш Романија и зато је папирологија веома брзо завршена - нагласио је Јоловић.

Током прошле седмице тренирао је са Лучићем, који је уједно и тренер голмана у Романији.

- Било је, искрено, напорно јер сам од те утакмице прије више од 13 година доста добио на килажи, али се издржало тих неколико дана. Пред почетак утакмице ухватила ме велика трема и само сам размишљао о томе да не доживимо резултатски дебакл и да, ако се то деси, не будем искључиви кривац. Када ме је већ у трећем минуту савладао Дарио Благојевић, већ сам био у благој паници да не доживимо катастрофу. Међутим, како је вријеме одмицало, био сам све сигурнији у себе. На крају смо изгубили са 0:2, али могу да се похвалим и са неколико добрих интервенција, а поготово парадом у самом финишу утакмице, када сам стријелцу другог гола Николи Мојовићу извадио лопту испод саме пречке. За ту успјешну интервенцију сам добио и велики аплауз од публике у Фочи - наставио је Јоловић.

Од почетка сезоне се у званичним записницима утакмице водио као физиотерапеут.

- И у наставку сезоне моје ће име бити у записнику, али од сада међу играчима. Сигурно да је Лучић прва алтернатива тренера Милана Гутовића, али ћу бити ту увијек када затреба. Романија ми је увијек у срцу и на овај начин могу бар мало да јој се одужим. Иако смо у овом тренутку при самом дну табеле, надам се да ћемо успјети да останемо међу прволигашима, јер смо стварно сви заједно у Палама превише дуго чекали да наш клуб поново буде у елити Српске - додао је Јоловић.

Каријера

Иако је од његове посљедње утакмице за Романију прошло непуних 13 и по година, Огњен Јоловић није баш ветеран. Рођен је 1988. године и фудбалску каријеру почео је у Романији.

- Као кадет сам ишао на пробу у Жељезничар, касније тренирао са јуниорима Славије, да бих се поново вратио у Романију. Каријеру сам прекинуо веома рано због пословних обавеза, а једно вријеме сам бранио за Клуб малог фудбала Јахорина, а у Романији сам обављао посао физиотерапеута - истакао је Јоловић.

Пише: Дарко Пашагић