Дејан није богат и моћан човјек већ обичан радник запослен у ЈКП „Шумадија” у Крагујевцу.

- Ја сам духовно богат човек. Сви моји преци и по очевој и мајчиној страни, рођени су у Борачу, у засеоцима Милошевићи и Поповићи у коме сам купио земљу да би је поклонио другима. Ја сам се на своју дедовину врато пре десет година када сам видео да се у Борачу гаси један по један заселак.

Да његово село не би доживјело судбину многих напуштених села у Србији, Дејан је одлучио да купи два и по хектара земље и да на њој насели друге људе. Викендаши који су саградили куће на поклоњеним плацевима, а има их око 30, имају укупно 35 дјеце, што је повећало број становника у Борачу за 65 људи.

Са њихових имања у Борачу види се готово пола Шумадије; Гледићке планине, Рудник, Гоч и Гружанско језеро.

Својим људским гестом Дејан је, истовремено желио да поврати дио некадашње славе Борача који је у средњем вијеку био велики, утврђен град у коме је своју резиденцију имао деспот Стефан Лазаревић. Не везује се само његово име за Борач већ и имена многих других срских владара, почев од цара Душана, кнеза Лазара до Радича Поступовича и Милоша Обреновића.

Црква у овом селу подигнута је још у вријеме краља Драгутина. Испод ње се налази и гробље са споменицима старим и по пола миленијума. Са тих споменика и мотива исклесаних у камену пјешчару може се читати много тога о онима који почивају на гробљу у Борачу.

Видео: rts.rs

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић