Ivana Joksić (32) iz Beograda, živa je i zdrava danas, zahvaljujući jednoj petnaestogodišnjoj Sofiji, čija joj je jetra transplantirana 2018. godine. Osim što se borila za život, Ivana je više od svega željela da jednog dana, ako uspije da pobjedi bolest, postane majka. Nakon uspješne transplantacije se oporavila, a šest godina kasnije na svijet, prije manje od mjesec dana, donijela bebu, djevojčicu. Zove se – Sofija.

Brojne terapije i lijekovi, koje poslije transplantacije doživotno mora da pije, izazvali su kod Ivane strah od trudnoće i porođaja, jer se, prije svega, plašila za zdravlje i život svoje bebe.

- Iako su i trudnoća i porođaj odlično prošli, kao da nisam ni imala transplantaciju, bila sam u strahu zbog svega kroz šta sam prošla. Nisam znala da li će se moje stanje u nekom obliku negativno odraziti na bebu. Išla sam normlano na kontrole, ali nisam mogla da radim prenatalni test, jer geni koje nosim nisu samo moji, već i od devojčice od koje sam dobila jetru. Rečeno mi je da i ako bih uradila taj test, rezultati ne bi bili validni, upravo iz tog razloga. Tako da sam išla samo na ultrazvuk i dabl test, ali ne i aminocitenzu. Doktorka je smatrala da nema potrebe, a u nju sam imala puno poverenje - priča za "Nova.rs" Ivana, dok u naručju drži malu Sofiju.

Rodila se bebica sa samo 2,6 kilograma

Porodila se carskim rezom, jer nije moglo drugačije.

- Nije mi smetalo, tako je moralo biti, ali sve je prošlo u najboljem redu i to je najvažnije. U takvim situacijama i u stanju kakvo je moje, jako je važno da doktor ili doktorka, bude osoba od poverenja, smirena, staložena i stručna. Moja doktorka, koja mi je vodila trudnoću i porodila me, bila je predivna. Ovom prilikom želim da pozdravim i još jednom se zahvalim doktorki Snežani Plešinac, bez koje ne znam kako bih prošla kroz sve. Lekari kod kojih sam odlazila bili su upućeni u moje stanje i skeptični. Međutim, ona je odmah prihvatila da mi vodi trudnoću i porodi me, već od 10. nedelje - sjeća se Ivana.

Zbog brojnih pregleda koji su bili neophodni, Ivana je ranije smještena u bolnicu.

- Morala sam da ležim neko vreme pre porođaja, kako bi obavili sve te silne preglede, uradili briseve, testove. Dokumentacija je prikupljena na vreme i poslata na konzilijum, jer doktorka nije želela sama da odlučuje o mom porođaju. Termin je bio 22. april, ali pošto je bebica bila ranije spremna, porodila sam se 4. aprila.

Rodila se Sofija i bila je kao „mrvica“, teška tek 2,6 kilograma.

- Ona je zdrava, prava, divna beba, koja je brzo napredovala. Potpuno normalno se razvija i uživamo zajedno. Dojim je bez problema, iako moram da priznam da sam nekoliko dana razmišljala o tome, zbog terapije koju pijem, sve dok mi lekari nisu rekli da je bezbedno. Najvažnije je da sam odmorna, nemam na šta da se požalim. Toliko je mirna da je bez brige vodim sa mnom i na kontrole - zadovoljno priča mama Ivana i dodaje da je jednu od najljepših posveta, nakon porođaja, dobila od reditelja Siniše Kovačevića.

Borbeni geni

Ipak, ova djevojčica u sebi nosi i borbene gene, pa je pitanje koliko dugo će da miruje.

- Istina je da je ‚kočoperna‘, kako kaže patronažna sestra. Vidi se da je borbeno dete, iako nije naporna. Noću normalno spava, danju jede, smeje se, razgleda svet oko sebe. Ona me čini smirenom, a kad ja ne osećam nervozu, tenziju, ni brigu, onda je i beba mirna. Rekla bih da oseća svaku moju emociju - sa osmijehom kaže Ivana.

Kad Sofija malo ojača, planiraju svečano upoznavanje „drugih roditelja“.

- U stalnom sam kontaktu sa roditeljima devojčice Sofije, čija mi je jetra transplantirana. Oni su sa nestrpljenjem očekivali moj porođaj, naročito kad sam im tokom trudnoće saopštila, da ako rodim devojčicu, dobiće ime po njihovoj ćerki. Kad smo izašle iz porodilišta kod kuće nas je sačekao poklon od Sofijine mame. Dobile smo dnevnik u koji ćemo upisivati sve važne i zanimljive detalje iz života ove naše devojčice. Oni su izrazili želju da je vide, pa čim malo ojača, vodim je da upozna roditelje moje donorke, ljude koji su zaslužni što smo nas dve sada ovde - naglašava Ivana i sjetno dodaje da će svojoj ćerki kad odraste, ispričati sve o Sofiji – djevojčici po kojoj je dobila ime i koja na neki način živi kroz nju.

Podsjetimo, Ivana je do prije pet godina imala povremene probleme sa jetrom, a onda je pred ljeto 2018, kako sama kaže, požutjela.

- Moja koža promenila je boju, bila sam potpuno žuta i znala sam da je u pitanju nešto ozbiljno. Parametri koji pokazuju stanje jetre nisu bili kako treba, zbog čega sam otišla na pregled u Klinički centar Srbije, verujući da ću dobiti neku terapiju i to je sve. Nije mi bilo ni na kraj pameti da ću ubrzo biti na listi za transplantaciju organa i da će to biti jedini način da normlano živim i jednog dana postanem majka - ispričala je za Nova.rs Ivana, dok je bila u sedmom mesecu trudnoće.

Poziv koji znači – život

Poslije samo tri nedjelje, dobila je poziv koji čeka hiljade pacijenata u našoj zemlji.

- Javila se doktorka koja mi je rekla da se pojavio organ koji mi po svim parametrima odgovara. Posle toga je ništa nisam čula od uzbuđenja, pa mi je više puta ponovila gde da dođem, kada i šta da kažem - sjeća se Ivana, koja je danas ponosna članica Udruženja “Zajedno za novi život”.

Sa oboljelom jetrom, Ivana nikada ne bi mogla da postane majka, a poslije transplantacije su uspješne trudnoće i porođaji takođe ravni malom čudu.

- Pre nego što sam zatrudnela, rekla sam lekarima da planiram dete i onda sam uz njihove savete izbacila sve lekove, osim jednog koji moram da uzimam. Kada sam ostala u drugom stanju, od doktora sam saznala da nosim devojčicu.

Ime za malu princezu bilo je spremno godinama unazad.

- Posle transplantacije je prošlo neko vreme, a onda su me pozvale majka i sestra devojčice koja je bila moja donorka. Zvala se Sofija i preminula je nažalost sa samo 15 godina, nakon što je popila ekstazi koji je otišao na mozak. Od tog dana u kontaktu sam sa njenom porodicom, a čim sam saznala da sam trudna, odmah sam im javila. Rekla sam im tada, da ako bude devojčica, zvaće se naravno – Sofija. To smo moj muž, koji je u vreme transplantacije bio moj momak, i ja, dogovorili još tada, jer živa sam danas, samo zahvaljujući njoj i njenim roditeljima - naglašava Ivana.