edan od najvećih knježevnika bivše Jugoslavije Duško Trifunović, preminuo je na današnji dan 2006. godine, a iza sebe je ostavio 20 zbirki poezije, četiri romana i nekoliko drama.

Sa pisanjem je počeo prilično kasno, u 22. godini. Sam je rekao da je prvu zbirku pjesama napisao na vratima vagona, jer je radio kao bravar i pravio vrata za vagone. Godine 1958., sa 25 godina starosti, izdaje prvu knjigu u Sarajevu. Radi se o zbirci “Zlatni kuršum” koja je dobila Brankovu nagradu.

Radio je i na televiziji, gdje je bio autor emisije “Šta djeca znaju o zavičaju”. Sarađivao je sa legendarnim Bijelim dugmetom i pomagao im oko tekstova pjesama, pa je napisao “Ima neka tajna veza” i “Šta bi dao da si na mom mjestu”. Kasnije je pisao za Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Gabi Novak… Više od 230 njegovih pjesama je komponovano.

Na početku rata u BiH se seli u Novi Sad, gdje umire 2006. godine. Sahranjen je u Sremskim Karlovcima.

Za svoj rad je dobio sledeće nagrade: „Brankova nagrada“, „Šestoaprilska nagrada“ grada Sarajeva, Savezna nagrada za brigu o djeci , nagrada „Iskre kulture Vojvodine“, Instelova nagrada, Zlatni ključić i Mikina čaša 2005.

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao

i što nisam više, i što nisam luđe

jer, samo će gresi, kada budem pao

biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam

leteo sam iznad vaše mere stroge

grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam

svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće

grešio i za vas, koji niste smeli,

pa sad deo moga greha niko neće

a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Duško Trifunović