Nelikvidnost je i dalje gorući problem mnogih privrednih subjekata, ali većina i dalje ne vidi šansu da očisti dug putem multilateralne kompenzacije, što potvrđuju i preliminarni rezultati pete ovogodišnje runde, na kojoj je kompenzovano svega 13,7 miliona maraka obaveza i potraživanja.

Prema podacima objavljenim na internet stranici Banjalučke berze obaveze i potraživanja kompenzovalo je 478 učesnika koji do sutra do 15 časova mogu ispravljati preliminarne izvještaje.

- Nakon perioda za ispravke učesnici će dobiti konačne izvještaje o multilateralnoj kompenzaciji - navedeno je na stranici Banjalučke berze.

Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević rekao je za “Glas” da je smanjenje nelikvidnosti kao osnovnog problema privrede bio glavni cilj prilikom donošenja Zakona o multilateralnoj kompenzaciji.

- Na početku je ovaj sistem davao veoma dobre rezultate. Bilo je mnogo potraživanja koje je, uslovno rečeno, bilo lako riješiti. U međuvremenu, kako je proces odmicao, a imajući u vidu činjenicu da nismo našli adekvatan mehanizam kako da uključimo sve u ovaj sistem, iznosi koji se kompenzuju su sve manji - rekao je Blagojević i podvukao da treba insistirati na tome da se uključe svi akteri, kako iz privrede tako i iz javnog sektora. Blagojević je upozorio da nelikvidnost i dalje predstavlja veliki problem u privredi.

- Ukoliko se svi uključe, i privreda i javni sektor, sigurno da bi se kompenzacijama mogao riješiti značajan dio potraživanja - istakao je on.

Ekonomista Aleksandar Ljuboja rekao je da multilateralnu kompenzaciju i dalje treba propagirati kao pomoćni sistem dopune likvidnosti, koji će se vjerovatno u idućoj godini, kada i privreda konačno izađe iz krize, vratiti na prvobitni nivo.

- S obzirom na to da je korona uspavala privredni ambijent i iscrpila sve rezerve bilo je očekivano i da dođe do smanjenja broja učesnika na kompenzacijama, a onda i pada kompenzovanih iznosa. Ovdje je pitanje pravljenja prioriteta pri korišćenju likvidnih sredstava i ono što je definitivno tačno je da ono što se može isprebijati putem kompenzacije nije na listi prioriteta - rekao je Ljuboja. Naglasio je i da dobar dio privrednih subjekata nije najbolje upoznat sa funkcijom kompenzacije te da je i to razlog zašto pojedini nisu aktivni, a trebalo bi da budu.

- Sredinom iduće godine očekujemo opravak svih parametara i poboljšanje privredne aktivnosti, tako da vjerujem da će i rezultati multilateralne kompenzacije biti bolji - istakao je Ljuboja.

Sistem multilateralne kompenzacije zasnovan je na prijavljivanju obaveza i potraživanja, a iako je to zakonska obaveza, mnogi subjekti i dalje izbjegavaju da prijave obaveze, čime su umanjeni i efekti prebijanja dugova. Prva kompenzacija održana je u oktobru 2015. godine. Najbolji rezultat do sada ostvaren je 2017. godine, kada su se privrednici i javni sektor rasteretili za 195,64 miliona maraka. Gledano po godinama, najlošiji rezultat ostvaren je 2018. godine, kada su “prebijena” svega 95,82 miliona maraka obaveza i potraživanja.

Zakon

Zakon o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije usvojen je 2014. godine na zahtjev Privredne komore RS. Samo dvije godine kasnije zakon je pretrpio izmjene, da bi na osnovu iskustava iz prve obavezne multilateralne kompenzacije bio unaprijeđen kompletan sistem.