Igor Milošev se planinarenjem bavi već duži niz godina, aktivno radi na promociji prirodnih ljepota, kako Istočnog Sarajeva, tako i cijele Republike Srpske, a i šire. Milošev je veliki je ljubitelj prirode, koji je obišao neke od najviših planinskih vrhova širom Evrope.

Sa Igorom smo razgovarali o planinarenju, prirodnim ljepotama naše zemlje i mnogim zanimljivim temama, a više o tome čitajte u Katerinom novom intervjuu.

Možeš li nam za početak reći nešto više o sebi. Kada i kako se javila ljubav prema planinarenju?

Za početak, zovem se Igor Milošev, po zanimanju menadžer prodaje a u slobodno vrijeme alpinista, član gorske službe spasavanja, planinarski vodič i član planinarskog društva Trebević.

Planinar sam već skoro desetak godina. Sve je počelo iz hobija, da bi preraslo u nešto čime se profesionalno bavim, a samim tim postalo je moj način života.

Koje planinarske projekte/podvige bi izdvojio?

Krenuo bih od posljednjih aktivnosti. Prije mjesec dana smo završili projekat uređenja planinarske staze na Trebeviću zajedno sa omladinom iz Istočnog Sarajeva. Staza se nalazi neposredno u blizini našeg grada i sada je prilagođena svima, tj. i planinarima i rekreativcima, ali i ljudima koji hoće da potroše svoje poslijepodne na odroncima Trebevića.

Od nekih većih uspjeha, pomenuo bih uspon na Elbrus, najviši vrh Evrope, Mont Blan (najviši vrh zapadne Evrope),Grosglokner, najviši vrh Austrije, takođe uspone na mnogo vrhova u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Sloveniji, Italiji, Austriji…

Šta od opreme treba nekome ko se počinje baviti planinarenjem?Koliko je oprema bitna?

Na samom početku, da bi najprije pronašli sebe u ovom sportu, i vidjeli čime se mi kao planinari bavimo, dovoljne su samo tvrđe, ozbiljnije patike ili cipele, ranac, koji za početnike ne mora da bude planinarski, može da bude i neki školski, kome je ostao. U rancu je najbitnije da ponesete sendvič, voćku, malo vode i presvlaku. Sve u svemu, ne treba vam ni mnogo novca, a ni mnogo vremena da odvojite. To može biti jedan dan u sedmici, recimo nedjelja.

Kao što rekoh, za početak vam ne treba mnogo, ali kasnije ukoliko se pronađete u tome, vidjećete šta je sve potrebno za ozbiljnije planine. Oprema je naravno skuplja i zahtijeva poseban pristup pri nabavci u smislu da vidite šta vam odgovara, kakve cipele, koja jakna, kakva tehnička oprema itd.

Najgore što ljudi mogu uraditi je da odmah u startu kupe skupu opremu, pa tek onda vide šta im odgovara, a šta ne. Baviti se planinarenjem ne znači odmah kupiti svu opremu i krenuti na planinu, nego to postepeno raditi.

Koliko je fizički zahtjevno?

Slično kao i što sam rekao za opremu, tako je i za planinarenje što se tiče kondicije. Na samom početku, najbolje je da izaberete neke izlete koji su prilagođeni vama. Informaciju o tome ćete najčešće dobiti od vodiča planinarskog društva, koji već imaju iskustva. Na osnovu onog koliko vas poznaju šta možete, šta ne. Sami otprilike znate, da li ste bili aktivni ranije u nekom sportu, ili prvi put ulazite u tako nešto. Ukoliko se niste raniji bavili sportom, predlažem da krenete sa lakšim stazama. Pomenuo bih opet Trebević, koja je idealna planina za početnike. Kasnije, kada vidite kako to ide i šta vam je sve potrebno, postepeno ćete ići prema višim planinama i dužim planinarskim turama. Sigurno je da takva vrsta planinarenja u smislu kretanja korak po korak, neće predstavljati problem nikome, već je naprotiv dobro za zdravlje, a ujedno će steći mnogo iskustva u tome.

Koje planine u BiH su najprivlačnije za planinarenje?

Krenuću redom od najvišeg vrha Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, planine Maglić, koji se nalazi nekih 40 km od Foče i najpopularniji je za planinarenje.Poret te planine, u okruženju se nalaze u Volujak, Zelengora koja je vrlo atraktivna planina za planinarenje. Pored njih su Prenj, Visočica, Treskavica, Bjelašnica, Igman, Trebević. U okolini Sarajeva su četiri planine po kojima ljudi pohode skoro svaki vikend.

Postoje planine i u Krajini, to su Klekovača,Manjača, Kozara, Čemernica. Generalno, Republika Srpska i Bosna i Hercegovina imaju stvarno mnogo planina i one su raj za planinarenje, pogotovo stranci koji nas posjete su oduševljeni jer još uvijek ovaj sport nije komercijalizovan kao u zapadnoj Evropi gdje se plaća gotovo vazduh. Oni ovdje uživaju u planinarenju, jer je mnogo opuštenije, nije gužva na planini, a mogu se sresti i domaći ljudi, koji tu stvarno žive i to je ono što je naša najveća prednost.

Možeš li nam reći nešto više o PD „Trebević“ čiji si član?

Ja sam iskreno od skoro član ovog Društva, tu sam  godinu dana. Društvo je osnovano 2008. godine i ove godine slavi 10 godina postojanja. Svakog utorka u 19:00 časova, održvaju se redovni sastanci. Svi građani koji žele neku dodatku informaciju o radu društva, mogu slobodno doći na te sastanke.

Minimun dva – tri puta mjesečno, mi idemo na neke planinarske pohode. Nekad su to planine u oruženju Sarajeva, a nekad su to malo dalje i ozbiljnije destinacije. Krajem jula planiramo uspon na planinu Triglav u Sloveniji, najviši vrh bivše Jugoslavije, koji je veoma atraktivan za popeti se a usput ćemo posjetiti i neke turističke atrakcije.

Pomenuo bih, da svake godine, već tradicionalno, a ove godine po deseti put održavamo slet planinara na Trebeviću. Slet će se organizovati prvog vikenda u oktobru, tako da ovom prilikom pozivam sve građane da dođu i da učestvuju. Biće organizovan i prevoz za sve učesnike iz Istočnog Sarajeva.

Koja je prednost planinarenja u odnosu na ostale sportove?

Kao što sam pomenuo, da bismo se bavili rekreativno planinarenjem kao sportom, nije potrebna neka ozbiljnija oprema za sami početak, niti ozbiljna kondicija kao u nekim drugim sportovima. Bukvalno se može krenuti tako što ćete kao društvo da se skupite i izađete u planinu da uživate u njenim čarima i ljepotama i za se izvučete iz grada i svakodnevnih obaveza.

Prednosti su višestruke jer čuvate svoje zdravlje, na svježem ste vazduhu, imate priliku da upoznate mnoge druge ljude, da se upoznate i da se povežete sa njima. Imamo mnogo slučajeva gdje dolaze planinari iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske koje ugostimo ovdje i pokažemo im naše planine. Isto tako i sami imamo priliku da odemo kod njih.

Najveća poenta našem planinarenja je u stvari druženje. Mi ne volimo da kažemo da osvajamo vrhove, mi se samo penjemo na njih.

Šta planiraš u budućnosti, kada je planinarenje u pitanju?

Konkretno već u subotu, 16. 6., krećemo nas 15 iz bivše Jugoslavije na uspon Mon Blan, koji je najviši vrh zapadne Evrope i iznosi 4.808 metara. Tamo ćemo biti 9 dana i nadamo se dobroj prognozi i uspješnom pohodu na vrh.

Dvije sedmice nakon toga, idemo na Elbrus. Ako sve prođe kako teba, to će biti moj drugi uspon na najviši vrh Evrope, koji iznosi 5.642 metra. Opet je u pitanju ekipa iz bivše Jugoslavije, u kojoj se međusobno jako dobro poznajemo i putujemo zajedno. To su neki od ozbiljnijih uspona koje planiramo. Sljedeće godine možda budemo na Himalajima.

Što se tiče planova društva, na koje ćemo ići zajedno kao planinarsko društvo Trebević, imamo uskoro Triglav, zatim planinski masiv Dolomiti u Italiji, i biće sigurno još dosta akcija po našim planinama u okruženju.

Savjet za one koje razmišljaju da se bave planinarenjem?

Poručio bih im da dođu, da nas posjete i upoznaju, da vide kako radimo i šta su nam planovi i da nam se pridruže na planinama. Sigurno će se umoriti prvi put, neće im biti lako, ali poenta jeste druženje, sticanje kondicije tj. zdrav život. Svi danas živimo u takvom okruženju, pod stresom, obavezama. Ako ne nađemo barem jedan dan u sedmici gdje možemo da se opustimo i ne razmišljamo o svakodnevnim problemima, to nije zdravo. Planina je jedno od odličnih mjesta gdje se možemo opustiti i provesti dan bez problema koji nas okružuju.