Ljudi ne mogu da se zaraze koronom tako što dodiruju predmete, već isključivo direktnim kontaktom sa zarežnom osobom, kapljičnim putem, pokazao je eksperiment naučnika iz njemačkog grada Hajnsberg.

Potvrđujući ovu teoriju, srpski stručnjaci napominju da virus može da se duže zadrži u spoljašnjoj sredini samo u laboratorijskim uslovima.

Njemački infektolozi sproveli su eksperiment u gradu Hajnsbergu, kako bi istražili na koji način se zapravo prenosi virus korona i koliko dugo se zadržava na predmetima. Oni su svakodnevno pratili oko 1.000 ljudi i u domovima zaraženih porodica nigdje nisu pronašli živi virus, ni na jednoj površini – staklenoj, plastičnoj, drvenoj, a uzeti su uzorci sa kvaka, mobilnih, WC šolja…

Prvi zaključci do kojih su došli ukazuju da je veća opasnost da će se zaraza prenijeti od ljudi, nego preko predmeta koje su dodirivali.

– Zaraza se ne širi doticanjem predmeta sa kojima su u kontaktu bili zaraženi, nego dužim boravkom ljudi u neposrednoj blizini jednih pored drugih. Neko ko je zaražen treba da se iskašlje u ruku i tom rukom dotakne kvaku na vratima. Odmah nakon njega druga osoba treba da dotakne istu tu kvaku, i odmah da se rukom dotakne po licu. Jedino na taj način virus može da se prenese preko predmeta. Međutim, u svakodnevnom životu, zaista je mala šansa da se virus prenese putem zaražene površine – tvrdi dr Hendrik Štrek, direktor Instituta za infektologiju Univerzitetske bolnice u Bonu.

Sličnog mišljenja su i eminentni srpski virusolozi. Doktorka Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da je duži opstanak virusa na predmetimau spoljašnjoj sredini moguć samo u laboratorijskim uslovima.

– U idealnim, eksperimentalnim uslovima, virus se zadržava do tri sata u aerosolu, do četiri sata na bakru, do 24 na papiru i kartonu i čak do tri dana na plastici i nerđajućem čeliku. Međutim, iako ovo može djelovati zastrašujuće, koncentracija virusa i njegova infektivnost na ovim površinama sigurno je daleko manja u svakodnevnim okolnostima, kada uslovi za preživljavanje virusa nisu idealni kao u laboratoriji – rekla je nedavno dr Banko u intervjuu za Blic.

Virus nema mogućnost razmnožavanja van čovjeka

– Virus u spoljašnjoj sredini može da opstane od nekoliko sati do nekoliko dana. Međutim, važno je napomenuti da virusno preživljavanje direktno zavisi od uslova te okoline, odnosno od temperature, UV zračenja, kiselosti, prisustva dezificijenasa itd. Virusu je u spoljašnjoj sredini apsolutno nemoguće da ostvari proces umnožavanja, jer nema humanih ćelija koje bi mu to omogućile. Čovek može da se zarazi samo ako se bez maske, a na udaljenosti manjoj od dva metara, nalazio ispred zaražene osobe koja je kašljala – kaže dr Banko.

Dr Radovanović: Preko stvari samo teoretski

Epidemiolog Prof. dr Zoran Radovanović kaže da je dominantni put prenosa infekcije kapljično, dok je mogućnost zaraze preko predmeta moguća ako je on svježe zagađen.

– Ako se bolesnik u prodavnici uhvatio za kutiju čaja, a neposredno poslije toga neko dodirnuo istu tu kutiji, a zatim i lice, tako bi virus mogao da se prenese. Međutim, ako je prošlo više sati, onda je zaista jako mala vjerovatnoća da možemo da se zarazimo – objašnjava epidemiolog Radovanović.

Kako kaže, mogućnost da se čovjek zarazi putem kontaminiranog predmeta je jedan od hiljadu.

– Zbog toga se ne isključuje i ta mogućnost, te se savjetuje dezinfekcija. Pod idealnim uslovima, ako je stabilna temperatura, vlažnost i slično, virus je mogao danima da se održi na nekim površinama. Pri tome, na plastici i metalu duže je mogao da opstane, nego na koroznim materijalima poput papira, kartona, tkanine. Ako je virus dugo u spoljašnjoj sredini, čak i ako je živ, izgubio je sposobnost da izazove bolest, ili bi reakcija na zarazu bila mnogo blaža – naglašava Radovanović