Malo je istorijskih podataka o Jeleni Gatiluzio, ženi despota Stefana Lazarevića. Poslije tri godine istraživanja njegovog života, književnica Ana Atanasković važan dio istorije približila je svima. Njen roman "Zmajeva žena" ruši predrasude o snazi žene, ali i snazi države u vrijeme slično današnjem, kada Srbija mora da balansira između istoka i zapada.

"Srbija sudbinski, večno lebdi između dve strane. Vladar se posle bitke kod Angore okreće Vizantiji i pravi otklon od Otomanskog carstva, istovremeno Jelenina sestra, kao žena regenta Konstantinoplja, koristi priliku da je spoji sa mladim velikašem. Veridba se dogodila. Ona, sa svojom titulom, unosi Vizantiju u Srbiju".

Despot Stefan, sin kneza Lazara i kneginje Milice, započeo je vrlo mlad da uz pomoć svoje majke vlada Srbijom kao knez. Od Angorske bitke 1402. godine, kao despot, a po dobijanju titule otputovao je na Lezbos. Tamo se vjerio sa ćerkom gospodara ostrva Jelenom Gatiluzio.

O ovoj dami plemenitog roda ima dosta podataka prije nego što se srela sa stasitim srpskim vitezom i vladarom. Da li je umrla, vratila se na sunčano grčko ostrvo iz tadašnje srpske prestonice Kruševca ili se možda zamonašila, nije poznato.

- To se desilo u godini kada se gospodin Stefan ženjaše - dodao je pisar u povelju kneginje Milice i tako usmjerio pažnju istoričara na jednu stranu.

I na moju maštu. Dosta je kontroverzi i roman je zaista bio izazov, jer nema mnogo podataka. Sa Jelenom Anžujskom o kojoj sam takođe pisala je bilo teško, jer je proglašena za sveticu, to je velika odgovornost. Sa Jelenom Gatiluzio velika sloboda, prva sam koja piše o njoj, pa je izgledno da ću kod mnogih stvoriti narativ koji je jak, ali nije istorijski potvrđen, takođe velika odgovornost - kaže autorka.

Jedina muzika na Stefanovom dvoru - liturgija

Napravila je savršen psihološki profil Stefana Lazarevića koji je rano ostao bez oca, posebne ličnosti srpske istorije, čovjeka koji je stvarao državu, teško je biti nasljednik takve gromade. Kroz Stefana čitamo i njegov odnos prema ženi, otac mu je u amanet ostavio majku udovicu i sestre bez zaštite. Jedna je završila u turskom haremu.

Atanaskovićeva je imala veliku odgovornost da predstavi njegovu ličnost kroz susret sa ženom vrele, dijelom i piratske krvi sa ostrva Lezbos. Ženom koja je krvlju blisko povezana i sa carskom dinastijom Paleologa koji su vladali Romejskim carstvom, odnosno Vizantijom.

- Ušla sam duboko u njegovu ličnost, pokušavajući da ga razumem. Prvo sam istraživala tvrdnju Aleksandra Tešića o ''teškom Stefanovom karakteru''. Otac gine u bici, majka prihvata vazalstvo, sestra odlazi u harem, zato rano odrasta i prihvata obaveze odraslog muškarca. Vanserijski vaspitan i obrazovan za ono vreme, vitez par ekselans, što je dokazao na mnogim bojištima, a u sebi nosi tugu koju izražava kroz pisanje. Veličanstven je, jer uspeva da se izdigne nad iskušenjima.

Upitana da li je zaista muzika bila zabranjena na dvoru despota Stefana Lazarevića ili je to fikcija, autorka kaže da je pronašla više istorijskih izvora koji tvrde da despot nije trpio galamu.

- Bio je izuzetno strog i posvećen vjeri. Jedina muzika na dvoru despota Stefana su bile liturgije.

Očekivanja od despotice Jelena

Na njegov dvor stavila je i važnu, istorijski potvrđenu, prosvetiteljsku misiju, ljude drugih kultura i jezika čije su se knjige prepisivane.

- Skupljao je knjige i pisao i voleo sve ljude koji se bave pisanjem, od Hilandara, preko Bugarske ili Venecije. Svakako renesansna i sveobuhvatna ličnost koja želi da pisanu reč i znanje prenese sopstvenom narodu. Možemo reći da je prvi beogradski gradonačelnik koji je grad podigao iz pepela i napravio prestonicu dostojnu svake evropske, u kojoj su se slušali i čitali mnogi jezici.

Svojevrsna biografija Despota Stefana Lazarevića napisana je u formi ženskog romana. Koliko god bila slobodna, divlja i obrazovana Jelena Gatiluzio morala je da se spakuje u ogrtač srpske despotice i da makar u javnosti - ćuti. Prošlo je dosta vijekova od tada, ali se mnogo stvari nije promijenilo.

- Potrudila sam se da kroz istorijske činjenice prikažem taj ženski doživljaj. Despot Stefan je glavni lik, ali ipak su njene percepcije iznad. Kako proživi svoj život žena od koje se očekuje mnogo? I od supruga i od okoline. Kako je ženi viteza Reda zmaja od koje se traži da proizvede naslednika? Proizvodnja je prava reč, jer se to očekivalo od žene. Ni danas se nije promenilo. Nerazumevanje kakva patnja može da stoji zbog očekivanja okoline danas je ista. Tehnologija se menja, ali odnosi ostaju isti vekovima.

Važna politička poruka romana

Roman Ane Atanasković ima i političku poruku. Despotova ljubav prema rodnoj grudi po kojoj se prolivala krv predaka ne prestaje ni u jednom momentu. Ljubav prema Srbiji ponekad se čini i jačom od ljubavi prema ženi, na granici između istoka i zapada.

- Njegova sestra Olivera Lazareviće kaže da ga mora razmeti ''jer on ovoj zemlji mora da da svo svoje seme'' da mora da ga bude uvek i svugde, od Srebrenice do Budimpešte. Pokušala sam da opišem koliko je to uticalo na nekoga koga voli. Ulazak u Red zmaja imao je različite reakcije. Deo vlastele nije prihvatao savez sa ugarskim kraljem Žigmundom. Na Stefanu je bilo da dobro balansira. Imao je vazalski odnos, ali sa druge strane dobijao je gradove na upravljanje, Srbija se ponovo širi. Sa druge strane balansira sa Bajazitovim sinovima i svojim bratom. To je u stvari glavna politička nota njegovog života i važan deo romana.

Despot čiji je Bog - ljubav

Istoriografi ne mogu da se slože kome je despot Stefan Lazarević posvetio pjesmu "Slovo ljubve", bratu sa kojim je bio u sukobu, sestri koja je bila u tuđini ili svojoj ženi? Autorka se, naravno, odlučila za varijantu koja je u funkciji njene priče. Pjesma je živa i u romanu, a prije svega je, kako kaže, ogledalo duše koju smo, kao narod, srećom imali na čelu srednjevjekovne države.

- Presrećna sam što sam iznova osvetlila tu pesmu. U srednjoj školi se ne može razumeti njena dubina. Dok sam pisala, oduševila me je na poseban način svojom jednostavnošću i lepotom, ali pre svega dubinom. Vidi se koliko je srpski despot bio verujući čovek i koliko je istinski verovao da je ljubav Bog i da sve proizilazi iz nje. Ne znamo pouzdano kome je posvećena, ali deluje kao da je svima nama. Državi i narodu.

Atanaskovićeva dodaje da su joj mnogi čitaoci prenijeli da su izbrisali granicu između mašte i istorije, što je veliki kompliment.

Poslije romana "Moja ljubav Nikola Tesla", u kome je, takođe kroz ženu, otvorila srce naučnika koji je unaprijedio civilizaciju, autorka ovim romanom kod čitalačke publike, ali i književne kritike, ruši predrasude koje nose romani istorijske fikcije.