Nesanica, valunzi, problemi sa pamćenjem, razdražljivost, depresija - i sve to u paketu. Zvuči poznato? Menopauza je velika promjena u životu žena, praćena brojnim neprijatnim i burnim simptomima, nerijetko zanemarivanim, potcjenjivanim, pa i pogrešno tumačenim.

Od čega zavisi kada će nastupiti ova faza i kako se odražava na fizičko i psihičko zdravlje žene, partnerske, prijateljske, poslovne odnose i roditeljstvo? I zašto nas niko za nju nije pripremio?

Fizički simptomi menopauze

Prema riječima načelnika odjeljenja konzervativne ginekologije u GAK „Narodni front“, specijaliste ginekologije i akušerstva doc. dr sci Radomira Aničića, menopauza predstavlja kraj reproduktivne faze života žene.

- To je nešto što se ne događa preko noći, osim ako je reč o menopauzi koja je, usled neke dijagnoze, prouzrokovana operativnim ili medikamentoznim lečenjem. Reč je dakle o fazi, odnosno procesu koji počinje već od 41. - 42. godine i traje narednih desetak godina. Menopauza se sastoji iz perimenopauze, menopauze i postmenopauze, a žena se najčešće prvo sretne sa gubitkom regularnosti ciklusa - pojašnjava dr Aničić u Jutjub podkastu „Porodično…sa Sandrom Čerin“.

To “preskakanje” ciklusa ili neko iregularno krvarenje je, dodaje, jako bitan momenat da se žena javi svom ginekologu, budući da do izostanka menstruacije može doći i iz drugih razloga i medicinskih problema koji nisu vezani za menopauzu, a često u tom životnom periodu mogu biti zamaskirani perimenopauzom.

- Sledeće na šta se žene često žale jeste nesanica, zatim na libido koji je smanjen, na problem sa vaginalnom suvoćom, sa inkontinencijom odnosno nemogućnošću da zadržite urin u nekim situacijama. I naravno žale se na pojavu valunga, odnosno znojenja koje se dešavaju noću ili i tokom dana. Sve su to neki simptomi koji govore u prilog tome da žena polako ulazi iz perimenopauze u menopauzu - kaže dr Aničić.

Genetika ima ogroman uticaj na to kada će žena ući u menopauzu, ali nije jedini faktor, kaže ginekolog:

- Period ulaska u menopauzu zavisi i od načina života, kao i od načina na koji je žena, recimo, došla do potomstva – da li prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom. Takođe, danas su česte pojave endometrioze kod mladih žena, koje ih upravo onemogućavaju da ostanu u drugom stanju jer endometrioza ubija to plemenito tkivo jajnika koje luči hormone potrebne za normalno funkcionisanje ženskog sistema. Zapravo, hormoni su te, da kažem, čudesne supstance koje utiču na funkcionisanje celog našeg tela, ne samo na naše organe, nego i na našu svest.

Rolerkoster emocija

Podaci govore da će 2030. godine 1,2 milijarde žena na svIJetu biti u menopauzi ili postmenopauzi, navodi šef Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, specijalista psihijatrije, klinički asistent, dr Maja Milosavljević.

- Dakle negde deset procenata svetske populacije u svakom trenutku prolazi kroz menopauzu. To je jako puno žena. Produžen je prosečan životni vek pa onda naravno imamo i velike brojke, ali ono što je zanimljivo jeste da i pored tog produženja životnog veka menopauza uglavnom počinje u 51. godini. I to je nešto što je sada i nama, lekarima, neki fenomen koji treba da istražimo i da razumemo kako do toga dolazi - kaže dr Milosavljević.

Pored fizičkih simptoma menopauza je praćena i pravom psihološkom “burom”, rolerkosterom emocija izazvanim hormonalnim disbalansom, slažu se gosti podkasta.

- Kada pričamo o psihološkim promenama govorimo o razdražljivosti za koju se zna da je uglavnom vezana za estrogen. Žene su razdražljivije i u PMS-u, u trudnoći, to je naprosto hormonalno uslovljeno. Često se u tom periodu menopauze zapravo tuga manifestuje kroz razdražljivost - žena lako plane, nije joj ni do čega, sve je nervira, ne može da sluša decu, muža… to je to – menopauza. To ne mora da znači da sedi i plače danima, to je naprosto ta jedna “prepunjenost”. Tu je i poremećaj sa pamćenjem, koncentracijom. Kažu da se u tom periodu žene teško koncentrišu, sporo misle i lako zaboravljaju. Imamo i poremećaj libida, nema seksualne želje, žena često ne može ni da postigne seksualno uzbuđenje, nema uopšte ideju da bi to moglo da joj prija - ukazuje dr Milosavljević.

Sve ovo, napominje, utiče na žensku psihu, tim prije što, kako kaže, žene najčešće ulaze u menopauzu u trenutku kada već imaju i neke pridružene bolesti - visok pritisak, hipotireozu, neka druga oboljenja koje opet utiču na hormonalni nivo.

- Tu je i taj socijalni aspekt, pa tako imamo sindrom praznog gnezda – deca su otišla, a partneri ne znaju šta će jedno sa drugim, zatim roditelji stare pa je briga o njima pojačana, a imamo i puno trudnoća u kasnijim godinama – kada su mala deca, stari roditelji, a pomoći nema ni sa jedne strane. Dakle, puno stvari se tu prepliće jer je reč zaista o prelomnim godinama za ženu, sa puno aspekata i socijalnih faktora, što doprinosi tome da su osetljivije. Mi zapravo tek u poslednjih desetak godina nekako otvaramo oči, kulturološki se pomeramo i počinjemo da prihvatamo žene sa svim tim što njihova biologija nosi - ističe dr Milosavljević.

Trpljenje nije opcija

Činjenica je, kako kaže, da će velika većina žena, preko 80 posto njih, proći kroz simptome perimenopauze, ali ono što je važno znati je da je to prirodno, fiziološki i da trpljenje – nije opcija.

- Dobra vest je da većina tih simptoma prolazi uglavnom u roku od nekoliko godina, a postoje i brojni načini da se oni ublaže pa se ne treba libiti da se potraži stručna pomoć – ginekologa, endokrinologa, psihijatra. Pričajte o tome - poručuje dr Maja Milosavljević.

Menopauza nije bauk, slaže se dr Radomir Aničić. To je, kaže, normalan dio života svake žene, a za veliki broj tegoba postoje rješenja koja su poprilično jednostavna i nisu neprijatna.

- Primera radi, za probleme sa vaginalnom regijom, odnosno suvoćom vagine i bolnim seksualnim odnosima – postoje načini da se to reši i žene treba da se obrate ginekologu. Postoje i sistemski načini vezani za davanje hormonske substitucione terapije, ali treba imati na umu da nisu sve žene kandidati za ovu terapiju pa nikako ne smeju da je uzimaju na svoju ruku. Tu su i alternative vezane za prirodne preparate, fitoestrogen i tako dalje koji takođe imaju jednu dobru potentnost, ali i njih s oprezom treba uzimati jer se danas svašta reklamira i to je veliki problem. Zato je jako važno da žene ne kriju kako se osećaju i da se ne leče savetima sa interneta već da potraže pomoć lekara, da dođu direktno na izvor informacija i rešenja. Menopauza nije nešto čega se treba stideti, još manje plašiti, naprosto tom izazovu treba prići i razrešiti ga - zaključuje ginekolog.