Programom reformi BiH koji je poslat u Brisel vlasti u BiH ponovo su se obavezale da rade na uspostavi apelacionog suda BiH, međutim, kao i prethodnih godina pitanje je da li će na tome biti išta urađeno.

Inače, priča o apelacionom ili vrhovnom sudu BiH počela je još 2002. i te godine svi u BiH su se složili da je on neophodan. Kasnije, odnosno nakon posjete Ketrin Ešton, tadašnje visoke predstavnice EU, Banjaluci o Apelacionom sudu BiH počela je ozbiljnija priča. Tada je i otpočeo strukturalni dijalog o reformi pravosuđa, na kojem je, između ostalog, dogovoreno da se ide u pravcu formiranja apelacionog suda BiH s obzirom na to da je neprihvatljivo da jedan sud sudi u prvom i drugom stepenu.

Već u novembru 2013. godine tadašnji ministar pravde BiH Bariša Čolak, ministar pravde Republike Srpske Gorana Zlatković i predsjednik VSTS-a Milorad Novković nakon runde strukturalnog dijaloga održane u Banjaluci istakli su da građani BiH neće biti ravnopravni dok ne bude uspostavljen apelacioni sud BiH.

-Prioritet broj jedan u narednom periodu je donošenje mjera za obezbjeđivanje ravnopravnosti, a učesnici smatraju da izmjene Zakona o sudovima BiH treba da sadrže odredbe o uspostavljanju ovog suda- zaključeno je na toj rundi strukturalnog dijaloga u Banjaluci.

Od tada do danas bilo je nekoliko pokušaja uspostavljanja tog suda, ali je svaki propao, a gotovo da nije bilo izvještaja Evropske komisije o napretku BiH koji se nije dotakao te teme. Trenutno uspostavljanje te pravosudne institucije zavisi od zakona o sudu koji treba da predloži Ministarstvo pravde BiH, u kojem nismo uspjeli saznati dokle se stiglo sa njegovom izradom i da li se eventualno u skorijoj budućnosti može očekivati njegovo usvajanje.

-Nema pravne sigurnosti i ujednačenosti rada sudova dok se ne uspostavi apelacioni sud BiH. Danas u BiH imamo nelogične presude i u neravnopravnom položaju se nalaze građani BiH zavisno od suda i entiteta u kojem se vodi pravni postupak- rekao je za "Nezavisne" Vehid Šehić, bivši tužilac i sudija.

On kaže da će BiH na putu ka EU morati riješiti to pitanje, posebno kada se otvore pregovori o poglavlju 23 i 24, ali da evropske standarde treba uvoditi i prije nego što Evropa to traži od nas.

-Taj posao s apelacionim sudom BiH može se završiti i bez Evrope i stranaca jer postoji dogovor između aktera u BiH i to govorim iz ličnog iskustva. Treba nam da pravna struka stane iza toga i da bude objektivna, a ne politički obojena. Ukoliko stvarno želimo pravnu državu, apelacioni sud BiH nam je neophodan- rekao je Šehić. 

Podsjećanja radi, trenutno u Sudu BiH postoji Apelaciono odjeljenje koje rješava sporove po žalbama na prvostepene presude, što je prema mišljenju mnogih jedinstven slučaj u svijetu jer praktično isti sud odlučuje i u prvom i u drugom stepenu. Zakonom o sudovima BiH trebalo bi da bude riješen ovaj problem i praktično napravljena dva suda odvojena jedan od drugog, s tim da apelacioni sud BiH ne bi trebalo da ima proširene nadležnosti u odnosu na sudove u entitetima jer je to jedan od uslova Republike Srpske koja neće dozvoliti da apelacioni sud BiH odlučuje u drugom i trećem stepenu po žalbama na odluke entitetskih sudova.