Jednog istog ovakvog septembra prije 49 godina, iz malog sela podno Kopaonika, u Kruševac je doputovala jedna djevojka. Pred njom je bila posljednja školska godina, puna đačkih dogodovština i velikih planova. Obična šetnja pred odlazak u školu okrenula je stvari u drugom smjeru.

Na ulici ju je presreo mladić i zamolio je za pomoć. Tražio je da s njim ode do stana njegove djevojke i zamoli je da izađe jer su njeni roditelji strogi. Pristala je. Na 11. spratu solitera vrata je otvorio nepoznat mladić. Nekoliko trenutaka kasnije, našla se zaključana u sobi. Pet zlikovaca prijetilo joj je silovanjem i ubjeđivalo je da se ne opire. Nizale su se prijetnje i zastrašivanje. Zlikovci su se smjenjivali, ulazeći u sobu jedan po jedan. Svaki ulazak u sobu bivao je sve strašniji i grublji. Snage za borbu bilo je sve manje. Izlaz – samo jedan. Na 11. spratu je, na visini višoj od 14 metara.

Skočiti ili...Nema ili.

Dolje je čeka smrt, a ono što je čeka iza vrata gore je od smrti.

Poslije nekoliko minuta, monstrumi su ponovo ušli u sobu. U praznoj sobi bio je otvoren prozor.

Jednog istog ovakvog septembarskog dana prije 49 godina, jedna djevojka je zakoračila u ambis.

U bolnici se nakratko probudila i rekla doktoru: „Zamolio me da mu pozovem devojku. Lepo me je zamolio, i dopalo mi se što se boji roditelja svoje devojke... Navalili su na mene. Hteli su mi telo. Hteli su da iščupaju srce. Da me osramote i da mi oduzmu sve što imam. Spas sam našla u ambisu. Zaplivala sam, i evo me, čika Pero. Sad sam slobodna.“

Poslije nekog vremena, izdahnula je u kruševačkoj bolnici i pohitala u naručje Onome koji je Ljubav koja nikada ne prestaje.

Jednog istog ovakvog septembra prije 49 godina, jedna djevojka je između gubitka časti i smrti odabrala smrt, i otišla u besmrtnost. Njeno ime bilo je Milica Kostić, iz sela Strojinci ispod Kopaonika.

Na pitanje novinara: „Da li je Milica verovala u Boga?“, neko od rodbine uvrijeđeno je odgovorio: „Da nije verovala, ne bi to učinila.“

U Crkvi Hrista Spasitelja u Ubu oslikana je freska novomučenice Milice Kruševačke, o čijoj je žrtvi pisao i patrijarh Pavle.