Voleo sam da gledam te fotografije i snimke, delovalo mi je apostolski, onako ranohrišćanski, to me je privlačilo uvek. Razgovarao sam sa ocem Siluanom. Požalio se da nema nikoga da mu pomogne, sam je u dalekoj Africi. Niko, kaže, nije lud da dođe da mi pomogne. Rekao sam, možda ima jedan Srbin. I tako sam sa Svete Gore, sa Karulje, stigao u Ugandu.

Ovako za Sputnjik svoj odlazak u misiju u Afriku 2023. godine opisuje otac Makarije Radojičić, monah koji sa blagoslovom dva patrijarha, srpskog i ruskog širi pravoslavlje u Africi, na zapadu Ugande:

„Ovde pre mene nije bilo pravoslavne crkve. Ljudi nisu znali ni šta znači reč „pravoslavlje“. To su milioni ljudi koji se tek sada upoznaju sa verom. Posla je mnogo, a poslenika malo. Idemo polako, uz nadu i Božju pomoć“.

Uz Božiju pomoć i požrtvovanje oca Makarija u ovom kišovitom i močvarnom dijelu Ugande nikla je i prava, stamena crkva, ali i krstionica. Svako krštenje ovdje je velika radost, kako za sagovornika, tako i za nove vjernike, kojih je sve više.

„Sami dolaze, sam Bog ih priziva. Ovde je dosta narod neobrazovan, engleski je zvanični, oficijalni jezik i u školama, međutim, narod je dosta neškolovan i škole su u strašno lošem stanju. Čitav sistem i onda je teško, moram da učim lokalni jezik, trudim se koliko mogu“.

Krstom protiv vračarenja i magije

I bez znanja jezika, otac Makarije, gdje god se pojavi, izaziva veliko interesovanje, a prije svega, osmijehe. Posebno djece. Nerijetko se dešava da je prvi bijelac koji je posjetio neko selo. Bukvalno svi idu za njim, ali ne samo zbog boje kože i očiju. Prije svega zbog njegove topline, otvorenosti, bezuslovne ljubavi.

Sputnjik je to zaključio iz snimaka koje dijeli na internetu. Ima želju da pokaže stvaranje nove velike pravoslavne porodice na drugom kraju svijeta. To je i način da privuče one koji žele da pomognu.

Zvanična statistika kaže da je u Ugandi najviše hrišćana, ali otac Makarije objašnjava da tim podacima ne treba vjerovati, da niko ne može da zna ni tačan broj stanovnika ove zemlje.

„Najviše je katolika, ostali su anglikanci, postoji i neka njihova nacionalna, lokalna protestanska zajednica, a muslimani su se zbog poslednjeg popisa bunili, kažu da ih je mnogo više. Ima i dosta ljudi koji ispovedaju pagansku veru koja je postojala i pre kolonijalista. Tu nema nekog božanstva, to je čisto vračarenje i magija, nažalost, i kanibalizam koji dan danas postoji. Ljudske žrtve, naravno, životinjske, jezive. A sad se pojavila, bazirana na tome i „vera“. Neki čovek se samo proglasio Bogom, kažu da je i njih njih 10 odsto“.

Kućna adresa - pustinja na Svetoj Gori

Otac Makarije živi „izvan svijeta“ od 1999. godine kada ga je kao, kako kaže, zanesenog, dvadesetogodišnjeg studenta, u Studenicu primio čuveni arhimandrit Julijan Knežević. Na Svetoj Gori je od 2014. godine. Prvo je bio vezan za manastir Simonopetra, poslije je izdvojenu keliju dijelio sa jednim ruskim starcem, da bi na kraju otišao u pustinju. Živi u stijeni, visoko iznad mora u „ruskoj Karulji“.

„Rusi vole tako da je zovu, jer je njih najviše tamo. Tu živim sam, nema ni mesta za dvojicu. Na Karulji svi monasi žive sami, odvojeni, osim u keliji Svetog Save Srpskog, koju je čuveni starac Stefan Karuljski njemu posvetio. Sada ih je trojica u toj keliji. To je jedinstveni slučaj“.

Pitaju koliko je teško iz podvižništva u kome vam hranu dostavljaju priručnom žičarom preko stijena, gdje mjesecima ne vidite drugog čovjeka, ući u svijet bučnog afričkog sela:

„To mi je bilo osveženje, ali čovek se umori posle nekog vremena, ne može dugo taj tempo. Uganda je mala država sa velikim brojem stanovnika, nema čovek gde da se sakrije, nema gde da ode, da bude sam. Povlačim se, dođem ovde, budem neko vreme, pa se vraćam u svoju Karulju, malo da se odmorim. Treba čovek da ima, i vi koji ste u svetu, neki period samoće u toku dana, da sedne sam sa Bogom, da porazgovara. Naš veliki patrijah Pave je govorio da ni jednu misao čovek ne može da dovede do kraja, osim u samoći“.

Ljubav i pomoć Ruske crkve

Monah sa adresom ruske Karulje i u Africi, u koju je došao preko brata Siluana koji je Amerikanac, vezan je za svoju braću Ruse. Sa njima i služi, po blagoslovu mitropolita Ruske pravoslavne crkve, Konstantina.

Moskovska patrijaršija formirala je krajem 2021. egzarhat na teritoriji Afrike poslije odluke Aleksandrijskog patrijarha Teodora da prizna takozvanu Pravoslavnu crkvu u Ukrajini. Njemu se odmah priklonilo više od stotinu aleksandrijskih sveštenika. Danas je u Arfici gotovo duplo više ruskih pravoslavnih sveštenika, kako kaže otac Makarije, tamne boje kože.

„Ono što sam video ovde, Ruska pravoslavna crkva zaista pokazuje ljubav, razumevanje, ali i pomaže svakog sveštenika ovde. Ovde ljudi rade mesec dana za manje od 30 evra. U Ugandi ima preko 20 sveštenika, svakog Ruska Pravoslavna Crkva mesečno pomaže sa 200 dolara, to nije malo novca, ali to nije ni suština. Trudi se oko njihovog obrazovanja, izbora kadra za budućnost koji odlazi u Rusiju na školovanje. Hvala Bogu, Rusija može to da priušti“.

Crkva koja pjeva na sav glas

Među predivnim snimcima miropomazanja, krštenja, Svete liturgije i litije, je i snimak vjenčanja koje je na internet „okačio“ njihov sagovornik. Mlada lijepa kao lutka, mladoženja stasit, naočit. Otac Makarije objašnjava da je to jedan od sveštenika koji je u Rusiji učio bogoslovlje, ali i obilazio manastire, vidio svijeta. Jedna od nada Ugande. Svatovi presrećni, svi pjevaju. A tako je i na svakoj službi:

„Pitao me je jednom moj imenjak, otac Makarije iz manastira Rača, kaže, a taj narod tamo, čemu je sklon, šta voli da radi? Kažem, oče, oni vole da pevaju i da igraju. E, kaže, dušo moja, to radi. Ako vole da pevaju, onda razvijaj to kod njih, da svi pevaju. I kod nas svi pevaju, a posle liturgije ne pevaju kao mi bogomoljačke, već svoje pesme, gde tapšu rukama i prave one njihove pokrete“.

Krštenje po slobodnoj volji

Njiše se pomalo, u radosti, i otac Makarije. Kad dođe i pocrni za dan, kažu mu, ti si naš, postao si Afrikanac. Otac Makarije još kaže da nije lako raditi sa ljudima, bilo gdje, ali kada ima da se pruži obrazovanje, sve je mnogo lakše.

„Pre krštenja učimo ih o ispovesti, Svetim tajnama, postu. Samo ako zaista sve prihvate, svojom slobodnom voljom, krštavamo ih. Sada svi postimo pred Vaskrs. Hvala Bogu, radujemo se kad vidimo da crkva raste, da se ljudi krštavaju, da prihvataju veru“.

Crkva koju su zajedno, svojim rukama igradili, posvećena je Svetoj Trojici. Ako neko želi da pomogne njeno uređenje, lako će doći do oca Makarija. Ako i ne želi, njegova velika afrička porodica svakako se moli i za njega, za pravoslavne svuda.