Волео сам да гледам те фотографије и снимке, деловало ми је апостолски, онако ранохришћански, то ме је привлачило увек. Разговарао сам са оцем Силуаном. Пожалио се да нема никога да му помогне, сам је у далекој Африци. Нико, каже, није луд да дође да ми помогне. Рекао сам, можда има један Србин. И тако сам са Свете Горе, са Каруље, стигао у Уганду.

Овако за Спутњик свој одлазак у мисију у Африку 2023. године описује отац Макарије Радојичић, монах који са благословом два патријарха, српског и руског шири православље у Африци, на западу Уганде:

„Овде пре мене није било православне цркве. Људи нису знали ни шта значи реч „православље“. То су милиони људи који се тек сада упознају са вером. Посла је много, а посленика мало. Идемо полако, уз наду и Божју помоћ“.

Уз Божију помоћ и пожртвовање оца Макарија у овом кишовитом и мочварном дијелу Уганде никла је и права, стамена црква, али и крстионица. Свако крштење овдје је велика радост, како за саговорника, тако и за нове вјернике, којих је све више.

„Сами долазе, сам Бог их призива. Овде је доста народ необразован, енглески је званични, официјални језик и у школама, међутим, народ је доста нешколован и школе су у страшно лошем стању. Читав систем и онда је тешко, морам да учим локални језик, трудим се колико могу“.

Крстом против врачарења и магије

И без знања језика, отац Макарије, гдје год се појави, изазива велико интересовање, а прије свега, осмијехе. Посебно дјеце. Неријетко се дешава да је први бијелац који је посјетио неко село. Буквално сви иду за њим, али не само због боје коже и очију. Прије свега због његове топлине, отворености, безусловне љубави.

Спутњик је то закључио из снимака које дијели на интернету. Има жељу да покаже стварање нове велике православне породице на другом крају свијета. То је и начин да привуче оне који желе да помогну.

Званична статистика каже да је у Уганди највише хришћана, али отац Макарије објашњава да тим подацима не треба вјеровати, да нико не може да зна ни тачан број становника ове земље.

„Највише је католика, остали су англиканци, постоји и нека њихова национална, локална протестанска заједница, а муслимани су се због последњег пописа бунили, кажу да их је много више. Има и доста људи који исповедају паганску веру која је постојала и пре колонијалиста. Ту нема неког божанства, то је чисто врачарење и магија, нажалост, и канибализам који дан данас постоји. Људске жртве, наравно, животињске, језиве. А сад се појавила, базирана на томе и „вера“. Неки човек се само прогласио Богом, кажу да је и њих њих 10 одсто“.

Кућна адреса - пустиња на Светој Гори

Отац Макарије живи „изван свијета“ од 1999. године када га је као, како каже, занесеног, двадесетогодишњег студента, у Студеницу примио чувени архимандрит Јулијан Кнежевић. На Светој Гори је од 2014. године. Прво је био везан за манастир Симонопетра, послије је издвојену келију дијелио са једним руским старцем, да би на крају отишао у пустињу. Живи у стијени, високо изнад мора у „руској Каруљи“.

„Руси воле тако да је зову, јер је њих највише тамо. Ту живим сам, нема ни места за двојицу. На Каруљи сви монаси живе сами, одвојени, осим у келији Светог Саве Српског, коју је чувени старац Стефан Каруљски њему посветио. Сада их је тројица у тој келији. То је јединствени случај“.

Питају колико је тешко из подвижништва у коме вам храну достављају приручном жичаром преко стијена, гдје мјесецима не видите другог човјека, ући у свијет бучног афричког села:

„То ми је било освежење, али човек се умори после неког времена, не може дуго тај темпо. Уганда је мала држава са великим бројем становника, нема човек где да се сакрије, нема где да оде, да буде сам. Повлачим се, дођем овде, будем неко време, па се враћам у своју Каруљу, мало да се одморим. Треба човек да има, и ви који сте у свету, неки период самоће у току дана, да седне сам са Богом, да поразговара. Наш велики патријах Паве је говорио да ни једну мисао човек не може да доведе до краја, осим у самоћи“.

Љубав и помоћ Руске цркве

Монах са адресом руске Каруље и у Африци, у коју је дошао преко брата Силуана који је Американац, везан је за своју браћу Русе. Са њима и служи, по благослову митрополита Руске православне цркве, Константина.

Московска патријаршија формирала је крајем 2021. егзархат на територији Африке послије одлуке Александријског патријарха Теодора да призна такозвану Православну цркву у Украјини. Њему се одмах приклонило више од стотину александријских свештеника. Данас је у Арфици готово дупло више руских православних свештеника, како каже отац Макарије, тамне боје коже.

„Оно што сам видео овде, Руска православна црква заиста показује љубав, разумевање, али и помаже сваког свештеника овде. Овде људи раде месец дана за мање од 30 евра. У Уганди има преко 20 свештеника, сваког Руска Православна Црква месечно помаже са 200 долара, то није мало новца, али то није ни суштина. Труди се око њиховог образовања, избора кадра за будућност који одлази у Русију на школовање. Хвала Богу, Русија може то да приушти“.

Црква која пјева на сав глас

Међу предивним снимцима миропомазања, крштења, Свете литургије и литије, је и снимак вјенчања које је на интернет „окачио“ њихов саговорник. Млада лијепа као лутка, младожења стасит, наочит. Отац Макарије објашњава да је то један од свештеника који је у Русији учио богословље, али и обилазио манастире, видио свијета. Једна од нада Уганде. Сватови пресрећни, сви пјевају. А тако је и на свакој служби:

„Питао ме је једном мој имењак, отац Макарије из манастира Рача, каже, а тај народ тамо, чему је склон, шта воли да ради? Кажем, оче, они воле да певају и да играју. Е, каже, душо моја, то ради. Ако воле да певају, онда развијај то код њих, да сви певају. И код нас сви певају, а после литургије не певају као ми богомољачке, већ своје песме, где тапшу рукама и праве оне њихове покрете“.

Крштење по слободној вољи

Њише се помало, у радости, и отац Макарије. Кад дође и поцрни за дан, кажу му, ти си наш, постао си Африканац. Отац Макарије још каже да није лако радити са људима, било гдје, али када има да се пружи образовање, све је много лакше.

„Пре крштења учимо их о исповести, Светим тајнама, посту. Само ако заиста све прихвате, својом слободном вољом, крштавамо их. Сада сви постимо пред Васкрс. Хвала Богу, радујемо се кад видимо да црква расте, да се људи крштавају, да прихватају веру“.

Црква коју су заједно, својим рукама иградили, посвећена је Светој Тројици. Ако неко жели да помогне њено уређење, лако ће доћи до оца Макарија. Ако и не жели, његова велика афричка породица свакако се моли и за њега, за православне свуда.