U centru Zvornika, među novim fasadama i trgovinama, zanatlije poput obućara, krojača i časovničara bore se za opstanak.

Međutim, uz namete države i sve manje mušterija njihova budućnost postaje sve nesigurnija.

Zvorničanin Ivan Ivanović, obućar je već 16 godina. Danas se suočava s padom broja mušterija i strahom da će morati prestati sa radom. Obućarsku radnju je otvorio kada je ostao bez posla. Danas, iako u penziji, on i dalje popravlja i lijepi obuću. No posla je mnogo manje nego prije, a nameti države ne jenjavaju.

– Nema mušterija. Ima dana ne dođe mi niko. I ta kasa, ona me najviše ubija. Šta da radim kad mi niko ne dođe? Nekad mi po tri dana niko ne dođe. Ostao bih dalje da radim da te kase nije. Kolika je uplata, 30-50 maraka, ja ću to platiti, al’ nemoj mi kase, šta ću ja ovdje dva kvadrata – pita Ivanović.

Sa izazovima se suočava i Boris Nikić, časovničar iz Zvornika. Nekada je, kaže, imao pune ruke posla, dok je danas više satova nego mušterija.

– Ranije je bilo više majstorstva. Danas je manje. Danas je više mijenjanje baterija, ali generalno mislim da ljudi danas imaju više satova nego ranije kad je počelo da se radi. Sad je problem što imamo manjak ljudi, a satova ima – kaže Nikić.

Ali problem nisu samo nameti i manjak mušterija, već i sve manja zainteresovanost mladih da naslijede zanate koji polako izumiru.

- Baš o tome razgovaram sa ljudima. Još niko od tih mlađih to nije prihvatio. Ja imam dva sina, oni rade i ni jedan ne bi došao ovdje. Lako je uzeti i veći prostor, ali nikoga od omladine to ne interesuje. Kakvo krpljenje kažu, čim malo ode oni to bacaju - kaže Ivanović.

 Ni kod Nikića nije drugačije. 

- Da ima nešto puno djece koja su zainteresovana, baš i nema. Šta znam. Možda će se nešto promjeniti - nada se Nikić.

A dok država ne pronađe način da olakša poslovanje, a društvo ne prepozna vrijednost zanata, zanimanja koja su nekada predstavljala sigurnost i stabilnost biće sve više borba za opstanak, a njihova budućnost sve neizvesnija, prenosi BN.