"Od naroda koji je bio oličenje hrabrosti, ljubavi prema otadžbini i narodu, postali smo blijeda sijenka svega toga. Da smo se okrenuli protiv Boga - jesmo. Svako od nas je posebna ličnost, karakter imamo i osobine koje samo nas kao osobu određuju.
Sami „biramo“ onoga ko će nas voditi. Biramo li mi ili neko drugi za nas bira, pitanje je.
U našim genima, mislim da nije usađena ovolika pohlepa i gramzivost. Način života nam je nametnut.
Nametnuli su ga upravo oni gramzivi i pohlepni. Oni gledaju svoj cilj za „malo“ vlasti u moći, vrijeđaju nam inteligenciju. Izborna je godina, slušajući njihova obećanja, imam osjećaj da ću se poslije prve nedjelje u oktobru probudite u utopiji. Ali realnost je mnogo drugačija, prljavija i zaudara na podlost i pohlepu i gramzivost.
Ja, kao pojedinac, ne mogu ništa promjeniti, ali mogu reći šta me boli kao čovjeka. Politika i politikanstvo nam se uvuklo u svaku poru društva.
Najviše me pogađa rečenica u ovoj izbornoj godinica „čiji su oni“.
Zar nas tako dijelite po bojama, crevni, plavi, crni.
Ljudskost se danas ne cijeni, već sasvim suprotne stvari.
Podlost i bahatost su postale normalne stvari.
Čovjek se snašao, snašao preko mojih leđa. Arči moje pare i pare poštenog narode moje Republike Srpske.
Narode moj, zašto si dozvolio da te kupuju i vode oni kojima je najmanje stalo do Vas.
Dali smo im moć, možemo im je i oduzeti.
"Moć može biti otrovna: to što je pojedincu dato, može ga učiniti bahatim, a ponekad ga može navesti da izgubi iz vida zašto mu je ta moć data." Vilijam Hazlit
Autor: D. Ć.
