Za zlato, srebro, dragulje, ručne satove i parfeme za osam mjeseci ove godine u BiH je "iskeširano" više od 33 miliona maraka, što, prema riječima ekonomista, samo potvrđuje činjenicu da za pojedine nema krize, jer ne bi bila uvožena roba da za nju nema kupaca.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, od januara do kraja avgusta BiH je uvezla plemenite metale u vrijednosti od 17,4 miliona maraka, od čega se na zlato odnosi 1,4 miliona maraka, na dragulje skoro pet miliona, a na lomljeno zlato nešto više od deset miliona maraka. U UIO navode za “Glas Srpske” da je za osam mjeseci BiH uvezla ručnih i džepnih satova u vrijednosti od 5,3 miliona maraka, te parfeme teške više od deset miliona KM.

Ekonomisti ističu da ovi podaci pokazuju da je očigledno da za pojedine nema krize ni u vrijeme pandemije virusa korona koja u BiH traje već sedam mjeseci.

- Evidentno je veoma značajno raslojavanje stanovništva između izuzetno bogatih i “običnih” građana koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Oni koji su došli do novca bez mnogo muke bahate se i pokazuju koliko su “sposobniji” u odnosu na ove druge kupujući luksuzne satove, nakit i parfeme, posebno u vrijeme krize kada mnogi ostaju bez posla - smatra ekonomista Zoran Pavlović.

Da je raslojavanje među stanovništvom veliko, potvrđuju i zaštitnici prava potrošača u Srpskoj.

- Očigledno je da postoje građani koji sebi mogu da priušte razne luksuzne stvari i u vrijeme ove krize, dok su na drugoj strani oni koji jedva preživljavaju i za koje je potrošačka korpa misaona imenica - rekao je predsjednik Udruženja potrošača “Zvono” iz Bijeljine Jovan Vasilić.

On je dodao da ovi podaci zabrinjavaju upravo zbog činjenice što mnogi stanovnici od udruženja potrošača traže pomoć i podršku jer nisu u mogućnosti da izmiruju komunalne obaveze.

- Pojedini od komisija u komunalnim preduzećima traže da im se reprogramira dug od 50 ili 100 maraka. Na drugoj strani imamo one koji i nekoliko puta veće iznose daju za skupe satove i nakit - rekao je Vasilić.

Vrijednost uvezenih plemenitih metala po godinama

20,61 milion KM  -  2019.

11,28 miliona KM - 2018.

10,08 miliona KM - 2017.

Vrijednost uvezenih satova po godinama

12,06 miliona KM - 2019.

9,9 miliona KM - 2018.

8,77 miliona KM - 2017.