Руски писац и књижевни класик Лав Николајевич Толстој постао је 3. фебруара 1906. године члан Српске краљевске академије, касније преименоване у Српску академију наука и уметности.
Толстој је био пријатељ Срба, а када је добио информацију да је постао дописни члан Академије, он је посредством личног љекара Душана Маковицког послао предсједнику те институције Стојану Новаковићу биографију и библиографију.
Пријатељски однос великог руског писца према Србима дошао је до изражаја и у вријеме Анексионе кризе у БиХ.
У писму Анђи Петровић, млађој сестри сликарке Надежде и књижевника Растка Петровића, Толстој је записао да му се једна Српкиња обратила питањем шта мисли о припајању БиХ Аустрији, које је извршено тих дана.
- Није битан политички положај Србије. Битно је религиозно стање српског народа, односно степен јединства и слоге, солидарности и узајамне љубави, оне која свему - превасходисматрао је Толстој.
Историју, а посебно ратну историју Србије, Толстој је изучавао и раније, у припреми за писање својих романа "Рат и мир" и "Ана Карењина".
Познато је да је добровољац у српско-турским ратовима седамдесетих година 19. вијека руски пуковник Николај Рајевски послужио као књижевни узор за лик грофа Вронског у Толстојевом роману "Ана Карењина".
Пуковник Рајевски погинуо је 20. августа 1876. године борећи се на српској страни против Османског царства.
У својевременој анкети америчког портала "Топ тен букс", 125 америчких и британских књижевника прогласило је Толстоја за најбољег писца у претходна два вијека.
