Гледах јуче на прескок, а ноћас до краја посебну сједницу НСРС, нису ме спасиовци и месије држали будног до касних часова због репризе њихових „историјских говора и одлука“,  него ето, нека се нешто дешава, ја свакако до два часа после поноћи годинама не заспим.

Освану иза те „бурне“ ноћи нормалан петак, као да није дан послије још једне „историјске сједнице НСРС“- даћемо јој кроз текст име ПОСЕБНА.

Дакле, одрадим нешто данас, па на кафу код мог рибара и великог звједаша Сикија, ту су неки млади људи и неки радници „општинских и градских органа“.

Наравно, ко о чему, ја и Сики о Пиксију и риболову, кажем му како ми је послије задњих утакмица репрезентације Пикси постао љубимац.

Он се зачуди, ваљда очекује да поновим оно што о Пиксију као тренеру и човјеку причам годинама-додуше увијек уз пошалицу.

Откуд сад то? -пита.

Кажем му, нека га, ни случајно га не треба мијењати, послије свих лудница које преживљава српски народ, па и синошње трагикомедије на ПОСЕБНОЈ, Пикси нам треба као лијек, све да, послије сигурних пораза репрезентације имамо коме у екран јбт. матер за све што нам се лоше дешава у животу.

Ту се исмијемо, попуним дио дана са Сикијем и младим људима, напуним батерије, па онда кући на писаније, све да вас „забавим“ својим ипресијама о ПОСЕБНОЈ, или ако не успијем, да бар мало дам својој души одушка.

ЛОПОВЕ,ИЗДАЈНИЧЕ, ПЕДЕРЧИНО, КЛОШАРУ..................

Познато је да волим зајебанцију, да ми је комедија омиљени жанр (коме није), али синошња ретроспектива Домановићевог „Позоришта у паланци“ у НСРС, све послије премијере о којој сам писао, премијере од прије пар дана у мојим Палама, мени није донијела осмијех на лице, напротив.

Знате, једно је извести оригиналну позоришну комедију- направити зајебанцију од живота народа у Палама, па макар оне сто пута биле симбол СЛОБОДЕ, или свега што смо сви преживјели и жртвовали да данас живимо слободни и сиромашни.

Друго је кад су за Српску дошла „Вунена времена“, кад је дошао „вакат“ да треба десет пута мјерити, једном сјећи, умјесто што правимо позоришну представу-комедију пред милионским аудиторијем, „комедију“ због које би сваки нормалан Србин заплакао, све уз хистерично „одушевљење“ душмана нашим глумцима комичарима-учесницима ПОСЕБНЕ(част изузецуима).

Пошто ми није намјера да било кога прозивам, а све и да хоћу, шта ја имам о томе да мудрујем кад народ све зна, мени остаје да констатујем како је Радоје Домановић послије Пала поново „васкрснуо“, те да вам се пожалим како ме стид што не знам да се бавим глумом како то раде наши најистакнутији глумци- комичари у позоришној трупи која је синоћ наступила на ПОСЕБНОЈ.

Да ме као „глумца“ наивца стид што својим сновима, визијама и ентузијазмом моје истомишљенике, екологе, рибаре, спортисте, умјетнике.... завлачим, што завлачим стотине хиљада породица својим сновима о једноставно остваривој-здравој, срећној и вјечној Републици Српској.

Да, господо који ово читате, стидим се и требате ме послати и три лијепе пм за мој ентузијам и глумачку наивност.

Требате ме напасти и што као глумац „негативно“ утичем на нашу младост, што им не дам да рано остаре, што их кроз своје шаљиве анегдоте из некадашње и данашње-позне бунтовничке младости „наивно“ одгајам да буду своји и бунтовни, да се баве спортом, блицају, да уче, да се обавезно буне против сваке власти (и против мене ако ме некад допадне),  да поштују старије и заслужене ауторитете у друштву, да...

Не могу послије ПОСЕБНЕ да не кажем како сам као глумац и ја заслужио да ми ви народе кажете, ЛОПОВЕ, ПЕДЕРЕЧИНО, ЛАЖОВЧИНО, КЛОШАРУ, ИЗДАЈНИЧЕ..., све зато што нисам постао исти као они из чијих глумачких уста сте јуче слушали ове епитете на ПОСЕБНОЈ.

Да, господо, требате ми то рећи баш зато што знате да знам знање, што сам „намазанији“, храбрији и јачи од ових Нушићевих „мандарина“, требате ме послати у три лијепе пм баш зато што нисам постао као они?

Требате и требате са правом да ме питате, који је теби Ниџо?

Шта се ти правиш паметан, каква твоја коректна и конкретна глума, какав Сабор Републике Српске и твоја саборна прича, због каквог Сабора ти 33 дана простестујеш постом на води АЈВАНУ, што рекао сиктер Ефендија?

Какав твој програм Зеленог одрживог развоја Републике Српске, каква саборска Декларација - СРПСКА ЗА 21. ВИЈЕК, каква платформа САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКА РЕГИЈА=РАЗВИЈЕ РЕГИЈЕ АЛПСКИХ ЗЕМАЉА, какав твој програм за Пале, какве твоје Пале као привредни, образовни, културни и МЕГА туристички центар?

Какво твоје Пале као стварна престоница Републике Српске?

Што сањаш, будало једна, трзни се, видиш ли каква је то и чија режија, какви глумци, зашто се ниси уклопио у ову послијератну Домановићеву причу, што се као талентован глумац ниси придружио позоришној групи и сврстао међу главне глумце?

Можда си ајвану као глумац изнутра нешто могао остварити од те твоје приче, овако, нити си ти због те такве глуме члан позоришне трупе, све да можеш учествовати у представи, нити због тебе таквог ми имамо користи, нити ћемо се искрено насмијати од садашње позоришне трупе, било да глуме на ПОСЕБНОЈ, или на РЕДОВНОЈ представи.

Аутор: Никола Лазаревић