Леди Лејла Пеџет рођена је 1881. године.

У Београд је први пут дошла 1910, кад је њен муж, сер Ралф, био именован за британског представника у Србији. По избијању Првог балканског рата 1912, у Београду су отворене војне болнице, а леди Пеџет је била међу првим добровољним болничаркама. Превијала је рањенике, хранила их, рибала подове, износила крваве завоје...

Поновило се то и у Другом балканском рату, након кога се са супругом, коме је у Београду 1913. престала служба, вратила у Лондон.

Када је почео Први свјетски рат, послије битака на Церу и Колубари, у новембру 1914, леди Пеџет се с великом британском санитетском мисијом и санитетским материјалом, преко Солуна, обрела у Скопљу. Борећи се пожртвовано против тифуса у скопској војној болници, у марту 1915. и сама је обољела од ове опаке болести, као једна од посљедњих заражених у епидемији, пише "Курир".

Упућена је на опоравак у Швајцарску, а пред полазак се писмом, објављеном у Политици на првој страни листа, захвалила "цјелокупном српском народу свима и свакоме, малима и великима подједнако, на пријатељству, љубави, пажњи и њежности с којима су се опходили према мени за све вријеме моје болести". Одговорио јој је на исти начин врховни командант српске војске регент Александар Карађорђевић.

- Одувек сам за Србију и српски народ имала топле симпатије и између мене и њега је постојала нека нарочита веза која је чинила да и кад сам од њих далеко, с љубављу мислим на њих, веза која је чинила да сам у Србију долазила увек с оном истом радошћу с којом и у своју отаџбину. Још једном искрено и од срца хвала свима и до скорог виђења -

Леди Пеџет вратила се у Скопље већ у јулу 1915. и опет преузела управљање болницом. Ту су били измјешани српски, аустроугарски и бугарски рањеници, а леди Пеџет је свима пружала подједнаку пажњу. Кад је српска војска преко Албаније напустила земљу, она је остала уз рањенике и била заробљена. Четири месеца провела је под бугарском окупацијом, али су бугарске власти имале поштовања према њеној личности. Тек када су рањеници напустили болницу, у фебруару 1916. године, преко Софије, Букурешта и Русије вратила се у Енглеску.

Послије Другог свјетског рата, њено имање постало је средиште окупљања српских политичких избјеглица. Милош Црњански је извјесно вријеме са женом становао у њеном замку, а помогла му је и да добије енглеско држављанство. Захваљујући њеној новчаној помоћи, уређени су Српска црква и Српски клуб у Лондону, а у Цркви Светог Саве подигла је бронзану плочу генералу Михаиловићу.

Дипломата и историчар Коста Ст. Павловић записао је да је "на Србе потрошила сву своју готовину, продала кућу у којој је одрасла и отуђила велелепни парк..."

Умрла је 1958. године. Неколико дана прије него што је преминула, леди Лејла Пеџет је рекла: "Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!"