Аустријски љекар јеврејског поријекла Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, љекар за нервне болести и професор нервне патологије на Универзитету у Бечу, рођен је 6. маја 1856. године.

Пред нацистима је 1938. године емигрирао у Лондон, гдје је и умро 1939.

Посебно је истицао значај несвјесне психе и нагона на психички живот људи.

Његове психоаналитичке студије су знатно утицале и на литературу и филозофију.

Објавио је велики број дјела и психоаналитичких студија од опште медицинске, посебно психотерапијске вриједности.

Међу његовим дјелима су: "Психопатологија свакодневног живота", "Тумачење снова", "Три расправе о сексуалној теорији", "Досјетка и њен однос према несвјесном", "Прилог историји психоаналитичког покрета", "Увод у психоанализу", "Тотем и табу", "О сну", "Психологија маса и анализа ега", "Ја и оно", "Микеланђелов Мојсије" и "Достојевски и оцеубиство".

Сигмунд Фројд умро је 1939. године.