Преостали Срби из Липљана, али и они коју су тај град напустили, данас су на задушнице обишли гробове својих предака и запалили свијеће. Парох липљански Драгиша Јеренић каже да Срби никад не пропуштају прилику да дођу на задушнице, те да их је данас много више у Липљану него што их иначе у том мјесту живи.

Гробље у Липљану је очишћено од траве и корова, порушени споменици су враћени на мјесто, али има и пар гробова који су ексхумирани.

Снежана Недељковић из Новог Насеља, која живи у Београду, каже да јој је жао што Срба нема у оноликом броју колико их је било прије рата.

Додаје да гроб својих родитеља често обилази, као и да не размишља о ексхумацији.

- Врло је тужно када дођемо. Овде су ми родитељи сахрањени. Осећања су помешана, они су овде, ја сам тамо, да је срећа да будем овде поред њих, да их чешће посећујем, али такав је живот. Ми овде имамо кућу. Не планирамо ексхумацију. Долазимо, обилазимо их, и не размишљамо о томе. Жалосно и тужно, требало је сви да останемо овде, али смо нажалост морали да одемо - казала је Недељковић.

Драган Столић из Липљана већ 20 година живи у Нишу. Како је казао, у родни град долази на задушнице, да упали свијеће и ода пошту својим родитељима.

- Долазим сваке године, односо два пута годшње када су задушнице. Лепо је доћи. Овде сам рођен. Овде су ми деда, баба, отац и мајка. Лепо је што оволико има Срба на гробовима, увек долазе. Лепо је доћи, никоме не смета, упалимо свећу, испоштујемо своју фамилију - казао је Столић.

Парох липљански Драгиша Јеренић каже да Срби који живе у Липљану или околним селима, као и расељени, никада не пропуштају прилику да дођу када су задушнице.

- Врло је важно да не заборављамо своје претке, јер смо од њих настали, од њих смо све наследили. Наша је дужност и морална обавеза да се за њих молимо, на литургијама, и сваког дана који је црква посветила њима. Липљанци су по том питању доста ажурни, мало им недостаје да пре тога понекад очисте, али што се тиче самог помена, увек смо ту да се помолимо Богу и да не заборавимо наше претке, јер су људи свесни да ако ми данас не излазимо на гробље и не помињемо своје, то ће се и нама сутра десити - навео је Јеренић.

Парох додаје да су до сада извршене три ексхумације на липљанском гробљу, али савјетује вјернике да то не чине, јер душа покојника обитава тамо гдје је живио.

- Нажалост има два, три случаја, али ми се трудимо и говоримо да се то не ради, јер душа покојника обитава, онде где је покојник живео, може човек жив да се пресели из Липљана у Београд, Ниш, Нови Сад, али душу покојника неће преселити, јер душа је ту где је он живео, ту обитава и та места посећује. Увек саветујемо да, уколико не могу да дођу, да нас позову, ми ћемо да их поменемо, ми ћемо да им упалимо свеће, било на гробљу, било у цркви, јер да ли је неко за ексхумацију питао покојнике, да ли би они то волели, сигуран сам и тврдим да не би пристали никад - истакао је свештеник Јеренић.

Примјетно је да је данас много више Срба у Липљану него што их иначе живи.

- Данас су дошли да посете гробове својих најмилијих, данас је много више Срба у Липљану него што иначе живе, али ми смо на неки начин тужни што долазимо на гробља, а на неки начин и срећни када видимо наш народ када се враћа. Они ће се задржати да прославимо и Свету Тројицу, саборни дан у Липљану - казао је свештеник.