Јована Благојевић (24) и Милош Анђелковић (24) из Ниша срећу су нашли усред бола, патње и смрти - у црвеној зони ковид болнице.
Ово двоје младих, између којих је свега 28 дана разлике, јер Милош је рођен 1. октобра, а Јована 29. te 1996. године спазили су се у интезивној њези у Клиничком центру Ниш. Милош је три мјесеца прије избијања короне почео рад као медицински техничар у шоку, а Јована је, на своје прво радно мјесто, дошла почетком априла. И одмах интензивна њега, црвена зона. “Додијељена” је Милошу, да је подучи. А он се својски потрудио.
– Други дан сам почела да радим с Милошем. Све што нисам знала, имала сам слободу да га питам. Ако се мало спетљам, увек је ту да прискочи, помогне, испегла. Био је одушевљен мојим радом – прича Јована и додаје и да смрт и све тешке тренутке у црвено зони лакше пребродила захваљујући Милошу, који је увијек ту да је заштити.
Милош додаје да је Јовану спазио чим је крочила у црвену зону, пише Курир.
– Мало помало, сједили смо напољу и причали. А и једна колегиница ме охрабрила, шалила се стално на наш рачун. И кад је Јована једном позвала у црвену зону, снимим њен број и крене дописивање. Већ послије недјељу дана смо били у вези – сјећа се Милош како је све почело на Клиници за анестезију и интензивну терапију КЦ Ниш, гдје су већ и запослени.
Катарина Фудуловић (23) и Владица Маринковић (24), медицинска сестра и техничар о којима смо раније писали, заједно су већ седам година, али и и у црвеној зони од самог почетка – готово годину дана. Они су у децембру дочекали и запослење у Клиници за анестезију и интензивну терапију КЦ Ниш, те могу да размишљају и о браку. А “пробу” већ имају у Крушевцу.
– Сад смо и буквално 24 сата заједно, пошто увијек радимо у истој смјени. Још се трпимо – смије се Катарина, док се Владица шали да се сад већ двоуми око живота у двоје јер овај пробни зна да буде и незгодан.
Они су сада, вели Владица, џомбе, и труде се да што више науче колеге које су тек дошле у црвену зону јер знају како је почетак тежак.
– Није знање знати, него је знање знање дати, како каже наша главна сестра Гоца. Тако се и ми максимално трудимо да помогнемо новим колегама јер смо све прошли с короном – прича Катарина.
А сад је друга прича. Још озбиљнија. Као прекаљени “ратници” с короном, прекомандовани су у нову ковид болницу у Крушевцу. Па су околности наметнуле да и живе заједно – у хотелу.
– Буквално смо по цијели дан заједно. Једино се на послу понекад одвојимо јер нисмо на истим радним мјестима, али радимо исте дане. Па кад имамо један слободан одемо негдје. Недавно смо били у Врњачкој Бањи да на Мосту љубави заувијек закључамо нашу љубав – прича Јована.
Окусили су у Крушевцу и све “чари” заједничког живота.
– Бар једно 3-4 пута недјељно се посвађамо – смије се Јована. Ипак, каже да још једно другом нису досадили и да се не зна се ко коме више удовољава и купује поклоне – од слаткиша, до играчака, јастучића, плишаних меда. – Планирамо некада да заједно чувамо француског булдога, па ми је поклонио јастучић и ћебенце на којима је тај пас – прича Јована, која са својим Милошем машта и о вјенчању.
До тада пред њима је још много заједничких успомена, поклона… За почетак – Дан заљубљених, који ће Ромео и Јулија из црвене зоне, прославити у свом Нишу. Имају дан и по слободно. Јовану већ копка какво изненађење Милош спрема…
