У јеку пољопривредне сезоне у атарима широм Српске ванредна ситуација, натпросјечан је род поврћа и воћа, али произвођачи не успијевају обезбиједити пријеко потребну радну снагу упркос томе што су дневнице, које сежу и до 100 КМ, подигли изнад сваког нивоа исплативости.

Домаћи пољопривредници већ годинама кубуре с недостатком сезонских радника, што због посљедица миграције, што због чињенице да је мало ко спреман да засуче рукаве радећи од јутра до мрака тешке послове у пољу.

Из сезоне у сезону проблем поприма све веће размјере, а ове године, судећи према ријечима произвођача, много посла могло би остати незавршено.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић каже да је тренутно посла на претек. Сијече се купус, вади млади кромпир, беру краставци, паприке... али су околности у којима послују, прича Илић, ванредне.

- Због високих температура на њиве излазимо у пет ујутро и радимо мало иза подне, с тим да је срећан онај ко нађе два, три сезонца и то не сваки дан, него бар три дана у седмици. На домаћем тржишту рада више не постоји кадар за пољопривреду. Људи које ангажујемо углавном имају између 60 и 70 година живота, практично на измаку физичке снаге која је и најпотребнија за рад у пољу - прича Илић.

Додаје да је дневница за бербу и обраду поврћа у просјеку 70 КМ, плус храна, пиће и обезбијеђен превоз.

- Година је натпросјечна кад је у питању род, свега је у изобиљу, што аутоматски обара цијену на тржишту. Купус на велико продајемо по 25 пфенига, кромпир за 40, краставац 30. Уз високе наднице које морамо исплаћивати економске добити неће ни бити, већ сад смо у дебелом минусу.

Ништа боље неће бити ни у наредном периоду, не знам шта нам је будућност. Једини начин да останемо у послу јесте да обрадиве површине прилагодимо радној снази коју имамо у сопственом домаћинству - закључио је Илић. 

Оптимистичан није ни директор пољопривредне задруге “Лијевче поље” у Машићима код Градишке Душко Бањац који потврђује да из сезоне у сезону постаје немогуће доћи до радника.

- Озбиљнији произвођачи имају своје сталне раднике, који им се враћају, али све су то људи који су поодавно превалили пету деценију живота. Због мањка радника сатница на њиви је скочила на седам КМ, с тим да има пољопривредника који морају платити сезонце и по осам марака ако је мало тежи посао у питању. Уз обезбијеђену храну, пиће и превоз трошак премаши 100 марака по раднику -  прича Бањац за “Глас”.

За двадесетак дана креће и потрага за берачима воћа. Крушке су прве на тапету, након чега ће се сезонци преселити на плантаже јабука.

Предсједник Удружења повртара РС Драгоја Дојчиновић наводи за “Глас” да ће на подручју Градишке, Козарске Дубице и Лакташа, гдје се засади воћа простиру на више од 2.000 хектара, требати између 600 и 1.000 берача. 

- То је огроман број људи и већ сада очекујемо да ће бити проблема са ангажманом. Најгоре ће бити крајем августа и почетком септембра, кад се захукта берба јабуке која је ове године баш родила. Мало нас тјеши што је у Поткозарју угашено неколико фирми дрвне индустрије па рачунамо да бисмо ту могли повући око 100 радника - прича Дојчиновић.

Додају да им сваке године стигну и берачи из Србије, Херцеговине и источне Босне, с тим да је њихов ангажман знатно скупљи од домаћих снага.

- Ко год дође са стране, морамо му обезбиједити три оброка, смјештај, чистаче који одржавају простор, то су врло скупи радници који нису претјерано ни поуздани. Многи дођу на пар дана и оду, а нама требају људи који ће бити у берби 60 - 70 дана. Најбољи, најодговорнији и најозбиљнији су нам радно способни пензионери који чине више од 60 одсто ангажованих берача - казао је Дојчиновић и додао да се дневница креће од 80 до 100 КМ.

Студенти и ђаци

Драгоја Дојчиновић каже да, иако је вријеме распуста, не могу рачунати на озбиљнији ангажман ђака и студената у воћњацима.

- Настојали смо више пута да успоставимо сарадњу са Пољопривредним факултетом у Бањалуци, али, нажалост, они немају много уписаних студената, док са других факултета млади не желе да раде иако би могли зарадити лијеп џепарац. Тек од средњошколаца не можемо очекивати помоћ, неозбиљни су, и они који су долазили направили су нам више штете него користи. Не желе да раде по правилима струке - прича Дојчиновић.

Пише: Анита Јанковић Речевић