Истраживачки рад стручњака из Српске и Србије о контаминацији земљишта и здравственим посљедицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом, објављен у научној публикацији престижне издавачке куће “Тејлор и Френсис груп” из Енглеске, изазвао је велику пажњу домаћих и страних научних кругова.
- Поглавље које се односи на НАТО бомбардовање поставили смо на једну од интернет платформи. И оно што ме посебно радује јесте да има велики број прегледа. Људи траже да им доставимо ово наше истраживање. Мислим да је ово врло важан искорак да се коначно сазна права истина - истакла је за “Глас Српске” један од аутора овог документа, декан Шумарског факултета из Бањалуке Маријана Каповић Соломун.
Како је рекла, оно што је посебно значајно јесте то што је овај рад, а који се начелно бави феноменом деградације земљишта у Србији и Српској, објављен у публикацији чији је главни уредник Ратан Лал, један од водећих научника у свијету када је ријеч о деградацији земљишта, али и редовни професор са Охајо државног универзитета у САД.
- Људи у свијету ће сада имати прилику да прочитају нешто више о свему овоме, па и о томе како је становништво које се одселило из Хаџића у Братунац након овог бомбардовања 1995. године, имало 10 пута већу стопу смртности од домицилних становника Братунца. Али, шта је било и на Косову током 1999. и касније. Дакле, циљ је био да у тој престижној публикацији прикажемо да се то заиста десило, иако је ствар политички осјетљива и оспоравана од одређених научника - рекла је Каповић Соломун.
Како је појаснила, овом приликом коришћени су подаци са округлог стола Српског интелектуалног форума, али и истраживања пензионисаног универзитетског професора Славка Ждрале, који је био ратни хирург и директор болнице “Касиндо” у некадашњем Српском Сарајеву.
Према његовим сазнањима, број људи обољелих од карцинома у бомбардованој регији повећао се за четири пута у периоду од 1996. до 2002. године, а смртност 2,2 пута у односу на период прије бомбардовања.
- Нажалост, ово бомбардовање и данас утиче на здравље људи. Вјерујем да ће власти у Српској и Србији наћи начина и новчаних средстава да помогну овај наш рад како бисмо наставили са овим истраживањима - додала је Каповић Соломун.
У изради овог документа учествовао је и декан Шумарског факултета из Београда Ранко Ристић са сарадницима, а који је заједно са Каповић Соломун члан научног тијела Уједињених нација које се бави борбом против деградације земљишта.
Према његовим ријечима, током НАТО бомбардовања Српске 1995. године, а потом и Србије 1999. ослобођен је велики број екстремно токсичних и канцерогених материја, што је довело и до угрожавања свих природних ресурса, посебно земљишта, шумских система и водног потенцијала, али и људи.
- Србија и Српска треба да пруже подршку институцијама да се ова истина коначно саопшти свијету - поручио је Ристић.
Тужбе
Према ријечима професора Ристића, добро је што се покрећу тужбе против НАТО-а пред српским законодавством, гдје жртве бомбардовања улазе у процес тражења надокнаде од оних који су извршили то бомбардовање, а као позитиван примјер навео је пресуде пред италијанским правосуђем, гдје је више десетина италијанских војника из КФОР-а, који су службовали на КиМ, добило спорове против државе Италије и наплатило штету.
