Манастир Добрун из 14. вијека, удаљен свега 12 километара од Вишеграда, духовно је уточиште за вјернике са свих страна свијета, а како се налази на пола пута од Београда до Јадрана, љети га посјете десетине хиљада туриста.

Задужбина српског жупана Прибила, ушушкана у живописном планинском крају испод литица Орлине у клисури ријеке Рзав, свједок је трајања православне вјере посвећена Успењу пресвете Богородице.

И док су се на овом простору разне власти смјењивале, Нијемци и Турци су покушали да униште светињу, али до краја нико није успио. Богомоља из доба Немањића јача је од свих недаћа, па јој ни ватра ни експлозив у прошлости нису могли ништа. Добрун заузима и посебно мјесто када је вјерски туризам у питању, јер снага вјере, али и одмор у нетакнутој природи, нешто су што људе са свих меридијана сабира на том парчету Српске.

Стручни сарадник у Туристичкој организацији Вишеград Бранислав Андрић рекао је за “Глас Српске” да је ово, историјски гледано, најзначајнији објекат на подручју општине јер је манастир старији и од саме ћуприје.

- Црква је изграђена 1343. године и оно што је највредније у манастиру су малобројне оригиналне сачуване фреске из периода градње, посебно фреска са ктиторима који су подигли манастир и царска композиција са фреском цара Душана и царице Јелене и принца Уроша. Поред цркве, за све посјетиоце важно је да су изграђени и конаци, а у Карађорђевом конаку се налази музеј Првог српског устанка и Митрополије дабробосанске - рекао је Андрић.

Према његовим ријечима, током читаве године долазе људи, прије свега из вјерских разлога, али и заљубљеници у старе објекте.

- Долазе и екскурзије и организоване групе, а најпосјећенији је љети - казао је Андрић.

Додаје да је у прошлости пуно пута рушен, али би се увијек обнављао уз вјерни народ. Више пута је оштећен, али је преживио цијели турски период без веће штете.

- Нијемци су 1945. године манастирску цркву користили као складиште муниције и оружја и током повлачења нису муницију извукли и одлучили су да све дигну у ваздух и запале. У манастиру се налази један велики камени зид који је дијелио припрату од главног дијела и цијели олтарски дио дигнут је у ваздух. Међутим, захваљујући прегради у припрати су остале сачуване фреске на улазу. Касније је црква обновљена, урађен је кров, али су неповратно уништене многе фреске - рекао је Андрић.

Он додаје и да је изнад манастира у литицама постојало неколико пећина у којима су монаси направили испоснице.

- Према историјским подацима, монаси су у испосницама проводили вријеме, а било је појединаца који су већи дио године ту били и силазили су до цркве само за највеће празнике. Данас је остала сачувана само једна од тих испосница. Разлог је то што је послије Другог свјетског рата тадашња комунистичка власт одлучила да у литицама отвори каменолом, тако да је наредних 50 година све било минирано - рекао је Андрић.

Екипа “Гласа Српске” посјетила је ову богомољу, гдје смо се увјерили да вјерници долазе по духовни мир. Једна од њих је и Београђанка Милица Анђелковић која је са породицом била на мору у Црној Гори.

- Одмарали смо се у Бару и ретко да икада прођемо Добрун у повратку за Србију. Овде се човек осећа посебно, једноставно, снага вере је јака, а ово је права оаза мира - рекла је Анђелковићева за “Глас”.

Стари град

Бранислав Андрић рекао је да је кроз историју и стари град Добрун, који се налази у непосредној близини манастира, високо у стијенама био стратешко мјесто за тај крај.

- Властелинска породица Павловић га је изградила и стари град Добрун био је стратешка тачка високо на литицама и стијенама, на неприступачном терену. Изграђено је било утврђење које је имало још три куле стражаре, тако да је са свих страна било тешко прићи - рекао је Андрић.

Пише: Милош Васиљевић