Један од најљепших завјетних храмова православне Далмације је Далматинска Лазарица из 1874. године посвећен Светом кнезу Лазару, која се налази у селу Звјеринац десетак кило­метара јужно од Книна, на Далматин­ском Косову, рекао је Срни јеромонах Симон који од 2008. године живи у овом манастиру.

Манастир Лазарица налази се у срцу Далмације, на обронцима Динаре, Козијака и Промине.

Отац Симон подсјећа да је градња ове светиње, уз благослов блаженопочившег епископа далматинског Стефана Кнежеви­ћа, почела 1874. године и да је првобитно била посвећена Светим праведним Јоакиму и Ани.

- Њена градња одви­јала се веома споро, пуних 15 година. Разлог одуговлачења изградње био је у жељи епископа Стефана да храм посвети Светом великомученику кнезу Лазару, јер се 1889. године обиљежавао јубилеј - 500 година од Косовског боја - прича отац Симон.

Аустроугарске власти строго су забрањивале подизање храмова Срби­ма светитељима, као и национално буђење српског идентитета, тако да је приликом освештања храма епископ Стефан храм посветио Светом великомученику кнезу Лазару 28. јуна 1889. године, а освештању је присуствовало 7.000 вјерника.

Љепо­та Далматинске Лазарице огледа се у градњи тесаним каменом и драгоцјеним украшеним иконостасом, који је у оно вријеме коштао 2.400 круна.

- Ова светиња даривана је од многих добронамјерних људи. Никодим Милаш је даривао храм великом иконом Све­тога кнеза Лазара, док су богати тргов­ци Срби и Хрвати даривали храм полијелејима, иконама и крстовима - рекао је јеромонах Симон.

Црква Лазарица је 1940. године проглашена манастиром и метохом манастира Крке, завјетним храмом и названа је Света Лазарица.

- У Другом свјетском рату манастир је био оштећен и изложен пропадању, а обновљен је тек 1964­-1965. године. Обновљени манастир поново је страдао у земљотресу 1970. године. Услиједила је поновна обнова, тако да је на Видовдан 1973. године све­чано освештан. У вријеме блаженопочившег епископа Стефана /Боце/ остаће упамћено по обнављању прославе Видовдана на Далматинском Косову. Ову традицију окупљања код манастира Лазарице наставио је тадашњи епископ далматински Николај Мрђа - подсјетио је монах Симон.

Он је додао да је унутрашњост манастир претрпјела мања оштећења током посљедњег рата.

У порти манастира постављен је спомен-крст за све пострадале српске жртве током и након хрватске војне и полицијске акције "Олуја" са подручја општине Бискупија, у којој се налази ова светиња.

- Више пута почињала је обнова. Радило се на уређењу конака, порте, спољних дијело­ва конака. Дограђено је и пет келија за живот монаха. Потребно је да урадимо врата на манастиру али и саградимо сувенирницу. Свака помоћ нам је добродошла - рекао је отац Симон и додао да, осим њега, у манастиру живи искушеник Немања.

Према његовим ријечима, ко год да дође увијек се враћа у Лазарицу, данас у Лазарицу долази велик број православних вјерника, али и католика.

- Важно је да се трудиш, молиш и живиш како би био добар човјек. Далмација је непоновљива љепота. Овдје живе и Срби и Хрвати. Живот нормално тече, сви су се позабавили својим животом. Ове године имали смо четири вјенчања и осам крштења у Лазарици, док уназад двије године није било ниједно - рекао је отац Симон.

Отац Симон је поручио да је православна вјера оно што је сачувало српски живаљ у овом дијелу Далмације.

- Са благословом и вјером да се сви враћамо у Лазарицу - истакао је отац Симон.

Пише: Јелена Дешић