Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић изјавио је да се у Сребреници десио злочин, а не геноцид и нагласио да је историјска трагедија и срамота да су предсједник парламента Црне Горе Алекса Бечић, премијер Здравко Кривокапић, потпредсједник владе Дритан Абазовић и предсједник Црне Горе Мило Ђукановић прогласили Србе за геноцидан народ.
- Овакву резолуцију /о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници/, срамотну и неодговорну, није усвојио ни парламент у БиХ - рекао је Мандић и додао да ће је користити сви непријатељи Срба у региону.
Он је рекао да је данас имао и телефонски разговор са српским чланом и предсједавајућим Предсједништва БиХ Милорадом Додиком, који је, како каже, огорчен због одлуке парламента да усвоји Резолуцију о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници.
Мандић је рекао да се однос снага у Црној Гори вратио на ниво прије 30. августа, те да су јучерашњим гласањем Срби проглашени геноцидним народом, као и да су односи са Србијом разорени.
Он је на конференцији за новинаре у Подгорици рекао да није вјеровао да ће дио власти учинити нешто горе у односу на оно што је Мило Ђукановић урадио када је признао Косово и нагласио да су му из Цркве рекли да Кривокапић нема више њихову подршку.
- Нико није вјеровао да можемо да се суочимо са оваквом издајом, са оваквом подлошћу, али изгледа да је то цијена демократије - навео је Мандић.
Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић рекао је да су Бечић, Абазовић и Ђукановић изгласали најсрамнију и најиздајничкију одлуку против српског народа.
Кнежевић истиче да се Мило Ђукановић синоћ "вратио" кроз Резолуцију, а питање је да ли је и одлазио, имајући у виду потезе Здравка Кривокапића.
Скупштина Црне Горе изгласала је синоћ Резолуцију о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници. За усвајање Резолуције гласало је 55 посланика, против је било 19, а уздржано седам.
Резолуција, између осталог, подразумијева "да парламент осуди и признаје да се у Сребреници догодио геноцид и да је убијено више од 8.000 Бошњака".
Текст резолуције предвидио је и да 11. јул буде проглашен Даном сјећања на жртве Сребренице, да се афирмише мир и стабилност и да се позову јавне институције да истраже ратне злочине.