овинар Саша Б. објавио је у Школегијуму, часопису за праведно образовање, које подржава Фонд отворено друштво БиХ, текст под насловом “Дјецу вам нећу опростити” са наднасловом “Очување и контрола сјећања” у ком анализира садржај и поруке комеморације “Дјецу вам нећу опростити”, која је уприличена у оквиру манифестације “Дани сјећања”, у Источном Сарајеву, 19. априла 2018. године.
Комеморација је посвећена сјећању на 111 убијене дјеце током несрећног сукоба 1992-1995. година, на територији Источног Сарајева. На манифестацији је најављено да ће идуће године бити изграђен Спомен-обиљежје убијеној дјеци Источног Сарајева.
Очекивао сам да ће текст у часопису за праведно образовање, које подржава Фонд за отворено друштво бити праведан и ће допринијети повећању отворености двије одвојене заједнице бившег јединственог Града Сарајева.
Међутим, текст се не може користити за праведно и на истинама засновано информисање и образовање, а још мање може својим садржајем бити допринос приближавању и сарадњи Сарајева и Источног Сарајева.
Аутор текста наглашава да је и ова манифестација скројена по “гебелсовској рецептури” и служи “ за репродукцију гласачког тијела, чије се сјећање и прошлост строго надзиру.” Он зна да је главни састојак гебелсовске рецептуре понављање лажи више пута, тако да на крају та лаж постане истина.
Не може комеморација која се први пут организује 23 године након завршетка несрећног сукоба, на којој се први пут говори о убијеној дјеци Источног Сарајева бити скројена по “гебелсовској рецептури”!
Примјери манифестација које су скројене по “гебелсовској рецептури” јесу информације и манифестације везане за убијену дјецу опкољеног Сарајева, гдје се процјена о убијеној дјеци (1.602) из 1996. године, понавља хиљадама пута и именују као стварно убијена дјеца. То се понавља десет година и испред Спомен обиљежја убијеној дјеци опкољеног Сарајева 1992-1995. године, гдје су на постаменту спомен обиљежја уклесана имена 521 убијеног дјетета опкољеног Сарајева. Ове године од 4. до 6. априла у Сарајеву је десетине пута поновљено да је у опкољеном Сарајеву убијено 1.602 дјеце.
Саша Б. потребу и жељу српског народа да обиљежи страдање српске дјеце именује да је то заправо “бескрупулозна политичка пропаганда која инструментализује трагичне смрти десетине дјеце” са елементима манипулације страдањима дјеце у сврху индоктринације садашњих и будућих гласаћа.
Он те своје оцјене потенцира и завршном реченицом свог текста “Мрда и Којић не труде се да прикрију како је индоктринација циљ садашњих и будућих активности, што показује да они не виде ништа погрешно у партикуларизацији жртава игнорисањем страдања несрпског становништва и наглашавањем националности жртава као главног критерија комеморације.”
Новинар је заборавио, случајно (тада је лош новинар) или намјерно (онда је тенденциозан новинар), питање је сад, ко је први и кад је користио партикуларизацију жртава!
Партикуларизацију жртва по територији , опкољено Сарајево, први су употребили 2009. године, организатори изградње Спомен обиљежја убијене дјеце опкољеног Сарајева 1992–1995. године, који нису жељели да на спомен обиљежју буду постављена имена убијене дјеце са територије тадашњег Српског Сарајева, што значи да су они , а не Срби из Републике Српске, игнорисали страдање дјеце, нису их прихватили као равноправне жртве несрећног сукоба у Сарајеву, као дијела становништва који је у том период живио на територији Српског Сарајева.
Лако је закључити, кад се о свему овоме мало размисли, да су покретачи изградење Споменика убијеној дјеци Источног Сарајева приморани да користе партикуларизацију, подјелу жртава по територији, Источно Сарајево, нису имали избора, јер не постоји ни теоријска ни практична могучност да избјегну партикуларизацију по територији, пошто је Сарајево већ извршило партикуларизацију, подјелу жртава по територији.
Тачно је да су овогодишњи Дани сјећања посвећени страдањима српске дјеце у 20 вијеку, и да је наглашавање националности жртава главни критериј комеморације, и мора бити, јер је више од 95% жртава дјеца српске националности.
Сигуран сам, да иницијатор изградње споменика у Источном Сарајеву, Школски одбор ОШ Свети Сава, није могао избјећи једну партикуларизацију, подјелу убијене дјеце по територији. Али, надам се да неће изабрати другу партикуларизацију, подјелу убијене дјеце Источног Сарајева, по националности, која би била реализована тако што на споменик не би поставили имена жртава дјеце несрпске националности.
Аутор: Душан Шеховац