Јесен у дворишту Маријана Мања Кулића у Јошаници код Фоче има посебну чар, захваљујући јарким бојама бундеве која, упркос великој суши, ни ове године није издала.
Тропско љето знатно је смањило род бундеве и тикве, али се Мањо, познат по својим огромним бундевама, и ове године потрудио да поврће веселих боја украси његово имање.
Имао је око тону и по рода из баште површине око једног дунума у којој узгаја кромпир.
Бундеве су, ипак, нешто мање него претходних година - највеће вагају око 50 килограма, а Мањо је знао узгојити и двоструко веће.
- Како је било сушно љето, ипак сам задовољан, цијело љето су имале свиње за храну и нешто је ево остало и до јесени. Морало је око њих да се ради и залива, иначе не би било ништа - прича вриједни домаћин.
За добру бундеву, савјетује Мањо, битно је да се сјеме добро укопа, а не да се само баци на земљу, те да се добро нађубри, и то овчијим стајњаком.
- Гледао сам по комшилуку, они насију тикве по кромпиру и она узрасте само до кило, два, нема шта да вуче, нема залихе. И онда јој треба добро пођубрити и тиква расте. Ја сам 2012. године имао тикву 104 килограма, а ове године су око педесет и пет, шест кила. Никаква тајна није, само добар рад - поручује Мањо.
Сјеме своје бундеве раздијелио је од Брчког до Требиња, али род нигдје није толиких димензија као код њега.
- Нисам видио да ме је неко претекао. Имао је прошле године у Војковићима један човјек тежу тикву од моје, јер је моја била зрела и калирала је, али је моја већег обима. Мислим да би на такмичењима требало узети обим тикве, а не тежину - сматра дугогодишњи учесник разних сајмова и изложби хране.
Бундеву највише искористи за исхрану свиња.
- Немамо ми на нашој општини фабрику за прераду уља, нешто мало супруга утроши за сокове, ништа друго. Једноставно ми је мило радити око тикве - објашњава Мањо своју велику посвећеност узгајању бундеве.
Он хвали плодну земљу у долини Дрине за коју каже да је пуна хумуса, захваљујући којој на његовом имању нису само бундеве огромних димензија.
Џиновски краставац, дуг око пола метра, оставио је за сјеме за наредну годину, а башту красе и четири метра високи сунцокрети.
- Имам добар краставац, здраво сјеме, добро ђубре, вода и нема шта друго, мора да расте. Сјеме сунцокрета сам добио из Војводине од пријатеља и сад су виши код мене него у Војводини, јер ја сијем мало, петнаестак, ради украса, па код мене узрасту и до четири метра у висину, а клобук пречника 40 до 50 центиметара, јер око њих имам времена да радим, а да је читаво поље не бих имао кад ни ја - каже Мањо.
Захваљујући добром роду бундеве, која је Мањовим свињама омиљена храна, и ове године биће доста сланине и пршуте.
Осим бундеве, родило је и воће, посебно јабуке, па ће бити и ракије, а доста плодова ићи ће и на сушење у ошафану, како се у овом крају назива сушара за вође, коју је Мањо недавно направио.
- Сто килограма воћа могу да ставим за 24 сата да не отварам, кад отворим суво је. Ватра се мора подесити да осјетиш колику температуру да постигнеш, немам термометар, ја то од ока, али испадне лијепо. Сушим јабуку, крушку, шљиву - набраја Мањо.
На имању уз саму ријеку Дрину, он се са супругом Недом и три ћерке скрасио прије петнаестак година.
Ћерке су се поудале и родитељима подариле, за сада, шесторо унучади, а Мањо је сада у пензији и пољопривредом се бави углавном за своје потребе.
Поред ријеке је уредио љетниковац у који су сви добродошли.
Ту се дружи са риболовцима, а често му наврате и студенти из Фоче.
Остала му је, каже, још једна велика жеља - да изгради воденицу да га подсјећа на некадашњи начин живота.
