Свима је познато да се римско царство простирало до Фрушке горе и да су јој због њених многих потенцијала дали и име плодна гора (лат. Alma Mons). Данас је она позната по великим засадима винове лозе и напицима које добијамо прерадом грожђа. 

Али ко је заслужан за то?

У питању је Марко Аурелије Проб (лат. Marcus Aurelius Probus), римски цар који нам је подарио вино. 

Рођен је 232. године у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици и с обзиром на то да је његов отац Максим био војник и догурао до чина највишег официра у легији, наставио је традицију и због свог дара и великих војних достигнућа постао цар, већ са своје 44 године.

Добивши команду над источним војскама царства, Проб је 276. године ушао у грађански рат са надмоћнијим Флоријаном, ког је поразио. Исте године трупе су га извикале за цара и након смрти Флоријана, Проб је прихваћен за цара и од Сената. Од 277. до 282. године пет пута је био конзул и водио више ратова.

На горњем Дунаву је коначно успио да побиједи Алемане, а 277. је Франке протјерао преко Рајне. Године 278. прешао је ријеку Некар и ту у Швабији поразио Алемане. Идуће 279. године Проб се окренуо Истоку Царства и поразио пљачкашко племе Исавријце и успио Персијанце да натјера на мир. 

Завршивши рестаурацију Римске империје и осигуравши потпуно границе Империје од варварских племена, Проб се окренуо даљој стабилизацији државе и унапређењу пољопривреде. Свој утицај је усмјерио на повећање плодности земљишта, исушивање мочвара, чак је источно од Сирмијума наредио прокопавање одводног канала Јарчина, који се пуних XVII вијекова касније, и даље користи.

Фото: fruskac.net

У том налету увео је узгајање једне нове пољопривредне културе у нашим крајевима - винове лозе, чији су први чокоти засађени код Сирмијума (код села Шуљам). 

Легенда каже да је будући да је рођен на овим просторима, успио да избјегне контролу римског сената и вино, које је до тада било привилегија патриција, тајно подари плебсу. Огорчени патрицији, вјерујући да је за обичан народ пиво, а не вино, пресудили су му најстрожом казном, а винограде, који су под његово ингеренцијом засађени, покушали да униште.

У свом науму су успјели дјелимично, пошто једном посијана винова лоза више се није до краја могла искоренити и данас, захваљујући пропустима римских војника и храбрости сељака, који су га кришом спасавали, Фрушка гора је постала озбиљна винска регија.

Проб је био визионар и нажалост остао је несхваћен.

Својим легијама је 282. године наредио да исуше мочвару у близини Сирмијума, прокопају канал и воду спроведу у Саву. Огорчени обавезама које им је Проб наметнуо током врелих љетњих дана, војници су убили свог цара.

Војници су се послије учињеног недјела покајали, и подигли на царевом гробу велики споменик на коме је писало: “Овде почива цар Проб, муж заиста изврстан, који је савладао све варварске народе и све тиране”.

Остаје жал што Проб и поред свог политичког и војног утицаја који је имао на овим просторима, ипак није успио да оствари свој пун потенцијал, јер су резултати његовог боравка овдје остали видљиви и дан данас. Питање је да ли бисмо уживали у овако квалитетном домаћем вину, да овај велики човјек није живио на подручју данашње Србије.