Марко Николић из Врања је започео хуманитарни подухват прикупљања средстава за лијечење троје дјеце кроз екстремне физичке изазове.

Прва етапа укључивала је успон на планину Аконкагва, који је прекинут на висини од 6.000 метара због неповољних временских услова.

Више од 30.000 евра сакупљено је током прве фазе до сада невиђеног хуманитарног подухвата хуманитарца и екстремног спортисте Марка Николића (36) из Врања. Марко је 27. децембра 2025. године из Аргентине кренуо у освајање Аконкагве (6.962 м) али су на висини од 6.000 метара зауставили екстремни временски услови усљед којих је, из безбједоносних разлога, одлучио да одустане од освајања највише коте Јужне Америке и пређе на другу фазу екстремног хуманитарног подухвата – трчање 500 километара кроз пустињу Атакаме.

Акција носи назив “Срцем за три живота” и има за циљ сакупљање више од 100.000 евра за лијечење једноипогодишњег Павла Стојановића, трогодишњег Огњена Вучића и шестомјесечног Вука Јеленковића, малих хероја који се храбро боре упркос разним тешким здравственим проблемима.

Успон на Аконкагву: Екстремни временски услови

“На Аконкагви сам стигао до Кампа “колера”, на 6.000 метара надморске висине. Успон је трајао више дана, уз ношење тешке опреме око 20 килограма и свакодневно излагање великим физичким напорима. Временски услови су били изузетно тешки – врло ниске температуре које су ноћу ишле и до -20 а дању до -10 степени Целзијуса, јак и константан ветар, снажно сунце на великој висини, а затим и обилне снежне падавине које су потпуно промениле ситуацију на планини”, прича за "Блиц" Марко Николић који је рођен у Врању, а већ годинама живи и ради у Кувајту.

Одлука да се сачува живот

Он објашњава да је био принуђен да прекине успон искључиво из безбједносних разлога.

- Количина новог снега и услови на терену учинили су даљи наставак превише ризичним. То није била одлука због умора или недостатка снаге, већ одлука да се поштује планина и сачува живот. На таквим висинама природа увек има последњу реч. Снег је био изнад колена на преко 6.000 метара висине. Што се више пењеш све је већи снег и нема стазе. Али и ово је огроман успех доћи до “Колере” камп 3. Гледајући остале етапе, Аконкагва ме је исцрпила а тек прелазим на још тежу етапу: 500 километара трчања преко најсуровије пустиње на свету - објашњава Марко.

Лет у Чиле

Марко се након силаска са ледене Аконкагве упутио авионом у Сантјаго, престоницу Чилеа гдје ће се састати са двојицом пријатеља који ће му бити логистичка и људска пратња током ултрамаратона кроз пустињу Атакама.

 Атакама: Пакао пијеска, вјетра, сувоће и самоће

- Са аеродрома у Сантјагу истог дана крећемо пут пустиње. Људи често не знају – Атакама не почиње одмах. Права пустиња је тек око 800 километара удаљена од Сантјага. То значи дуг, напоран улазак у саму срж ничега. Ако све буде како треба, 15. јануара крећем са трчањем. Испред мене је 500 километара, али не „обичних“ – већ кроз једну од најсуровијих пустиња на свету. Трчаћу кроз пакао песка, ветра, сувоће и самоће - објашњава Марко Николић.

Пустиња не прашта: Или си спреман или те нема

Марко искрено признаје да је уморан.

- Ноге су ми тешке, исцрпљене до краја. Планина ме је сломила више него што људи могу да замисле. Висина, хладноћа, тежина ранца, дани без одмора… Аконкагва не прашта. Али сада нема стајања. Тек сада креће још тежа етапа. Атакама не прашта. Ту нема играња, нема зезања, нема грешке. То је пустиња где нема воде, нема хлада, нема помоћи ако погрешиш. Или си спреман – или те нема. Све мора бити савршено испланирано, али ни то не гарантује ништа. Природа овде има последњу реч - наводи Марко.

Биће тешко, али нема повлачења

Он објашњава зашто наставља хуманитарни поход иако је на ивици исцрпљености?

- Зато што не трчим за себе. Одлучан сам срцем за три живота. Када помислим на ту децу, на њихове борбе, болнице, игле, страхове – мој умор постаје небитан. Ја могу да станем. Они не могу. Зато идем даље. Овде ме време неће спречити да завршим. Биће тешко, биће брутално, али нема повлачења. Идем до краја. Докле год могу да направим још један корак – ја ћу га направити - каже Марко.

“Не тражим аплаузе”

Он је пратиоцима његовог подухвата упутио поруку:

“Не тражим аплаузе. Не тражим „браво“. Тражим да не заборавимо једни друге. Ако ова моја борба може да спаси макар један живот – онда је сваки километар, сваки бол и свака кап зноја вредна. Идемо даље. До краја”.

Бајкал – ултрамаратон на залеђеноим језеру

У трећој етапи, након Атакаме, Марка га чека сљедећи екстрем - залеђено језеро Бајкал у Сибиру, једно од најхладнијих мјеста на свијету гдје вјетар и лед тестирају и дух и тијело, гдје ће такође трчати 500 километара.

Вуча аутомобила

У захвршници хуманитарног подухвата слиједи вуча аутомобила 60 километара у Србији током 24 часа. Марко признаје да ће ово бити симбол завршне борбе, снаге и истрајности.

Пета хуманитарна акција

Ово је пети Марков невероватни хуманитарни подухват.

У августу 2018. године Марко је извео своју прву хуманитарну акцију када је претрчао 1.000 километара од Ниша до Атине како би се сакупило 80.000 евра за лијечење тада једногодишње Теодоре Цветановић из Алексинца.

Николић је 7.јуна 2023. године освојио Ухуру Пеак (5.895 метара), највиши врх Килиманџара, и то за четири дана како би помогао Врањанкама Адријани Симеоновој, Надици Стошић и Снежани Станковић да сакупе новац за лијечење.

Крајем 2023. године, Марко је за 27 дана прешао и претрчао 1.420 километара кроз пустињу Марока током свог "Маратона за живот" како би тада петогодишњем дјечаку из Ниша Максиму Миленковићу који једини у Србији има ријетко генетско обољење, помогао да сакупи више од 80.000 евра за лијек који му живот значи.

Марко је са Балшом Зајићем из Црне Горе 1. септембра 2024. године кренуо у хуманитарни подвиг "За наше мале хероје" током којег су за 36 дана кајацима, бициклама и трчећи прешли 2.450 километара у склопу хуманитарног подвига "За наше мале хероје" и сакупили 20.000 евра који су донирани НУРДОР-у за куповину важног апарата за лијечење дјеце обољеле од рака у УКЦ Ниш.