Марш "Стазом егзодуса 2024", који се одржава поводом обиљежавања 29 година од прогона Срба са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена, протиче без проблема, рекао је Срни предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић.
Он је навео да се учесници марша крећу стазом дугом 22 километара и да се тренутно налазе у мјесту Кврге.
Колона је на стазу егзодуса кренула из Тумара, гдје је у Цркви Свете Тројице одржана служба и благослов за учеснике.
Међу учесницима марша су помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић, начелник општине Петрово Озрен Петковић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Републичког удружења породица несталих Исидора Граорац, као и припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.
Учесници ће прећи пут од Горње Бријеснице, преко Кврга, Малчића, Боровца, Лозне до Стога, а ријеч је о путу којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили испред припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља потпомогнутих НАТО снагама који су протјерали комплетно српско становништво са ових простора.
Долазак и окупљање учесника је у Стогу, гдје ће у Цркви Светог Ђорђа бити служена Света литургија и парастос за погинуле на возућком фронту.
Након тога, биће прислужене свијеће и положени вијенци код спомен-капеле у изградњи погинулим и несталим припадницима јединица Војске Републике Српске из Возуће и са других простора које су учествовале у одбрани српског народа на овом подручју.
Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна".
Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнуто њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.
Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.
Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започетог 1992. године.
