Служењем литургије у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима и парастосом за погинуле борце са подручја Источне Илиџе, почело je обиљежавање 30 година од одбране Војковића, Грлице и Крупца у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Маринко Божовић, начелник општине Источна Илиџа, изјавио је да најбољи српски синови, који су страдали за стварање Републике Српске не смије бити заборављено.
Он је подсјетио да се на славу Капеле Светог Прокопија окупљају становници Војковића, Грлице и Крупца да одају почаст и сачувају од заборава све оно што су војници Војске Републике Српске урадили да одбране и сачувај ово подручје.
- У спомен-капели уписана су имена 216 погинулих бораца који су у ратном периоду од 1992. до 1995. године бранили своје домове, очеве, мајке и нејач. Треба да се каже и да будућа поколења знају да је ово подручје нападнуто и да су да су наши очеви бранили своје домове - истакао је Божовић.
Он је додао да је то једина права истина и да они који су дали животе не смију бити заборављени.
- Подвизи Друге сарајевске бригаде у саставу Сарајевско-романијског корпуса су нешто што је вриједно сваког помена. Општина Источна Илиџа годинама баштини и обиљежава овај, као и друге значајне датуме, а то ће чинити и у наредном периоду - поручио је Божовић.
Божовић је истакао да је општина Источна Илиџа на иницијативу "Илиџанског борца" помагала породицама погинулих и рањивим категоријама.
- То није довољно. Питање статуса ових категорија мора бити ријешено са државног нивоа и не смије зависити од било ког појединца - напоменуо је Божовић и додао да општина Источна Илиџа сваке године за те категорије издваја финансијска средства.
Фото: Катера
- Породице погинулих и рањених бораца су заслужиле да држава системски ријеши њихово питање. Током мог мандата у општинску администрацију запослено је девет чланова породица погинулих бораца и то је само мали допринос општине – истакао је Божовић.
Предсједник Предсједништва Борачке организације "Илиџански борац" Слободан Маунага рекао је да је 4. августа 1992. године важан датум за становнике Војковића, Грлице и Которца.
- Илињача је била стратешки положају изнад аеродрома у Сарајеву одакле се могао контролисати потез од Игмана, Храснице, Соколовић Колоније, Бутмира, Добриње, сарајевског поља. Тог 4. августа погинуло је седам најхрабријих бораца, 14 их је тешко, а 20 лакше рањено – рекао је Маунага.
Он је подсјетио да треба причати и подсјећа на историјске чињенице и не дозволити да се забораве.
- Борци су бранили своје породице и током цијелог рата нису напустили линије. Да су је напустили, питање је да ли би било града Источно Сарајево – рекао је Маунага.
Традиционалним маршом одбране на Илињачу почело је обиљежавање културно-спортске манифестације "4. август - да се не заборави".