Некада су матуранти и професори Гимназије "Јован Дучић" на крају школске године играли мали фудбал на некадашњој Брекани, а садашњем Стадиону малих спортова "Александар Маслеша". Те утакмице су препричаване са генерације на генерацију јер су увијек биле борбене, динамичне, али увијек су одисале фер-плејом.
Професори су жељели да старији, искуснији, зрелији, они који су своје савјете и знање дијелили са ученицима побиједе и на терену, а младост ко младост никад се није предавала јер је знала да на њима свијет остаје.
Увијек је било навијања, неки причају и навијачких реквизита. Све је то текло годинама и деценијама и прекинуто је. Младост слушајући из прича, а неки професори који се сјећају таквих утакмица дошли су на идеју да обнове такво дружење.
Укрстили су копља у Спортској дворани "Милош Мрдић", а дошли су на идеју да сав новац који је скупљен иде у добротворне сврхе. Нису се наплаћивале улазнице, али је свако према својим могућностима учествовао у давању добровољног прилога.
Утакмица је кажу они који памте некадашње борбе матураната и професора била занимљива, интересантна, а одлучивале су нијансе. Зна се на коме свијет остаје. На крају су обје екипе имале заједничку поруку "видимо се догодине".
Greetings! Very useful suggestion within this article! It’s the petty changes which choice obtain the largest changes. Thanks a portion in the direction of sharing! http://www.haxorware.com/forums/member.php?action=profile&uid=396518