Мића Орловић је био једно од најпознатијих лица ТВ Београд за које су знали и они, који нису имали прилику да га гледају као одрасли, али су га се сјећали као једне од успомена из дјетињства.

Преминуо је на данашњи дан, 13. фебруара 2013. године у 78. години живота.

Каријера Миће Орловића, новинара, уредника и водитеља ТВ Београд (ТВБ) представља историју националне телевизије. Мића је у ТВБ био од њеног оснивања, а био је и први водитељ "Дневника", који је емитован из студија на београдском Сајму.

Милоје Мића Орловић рођен је 1934. године у Ваљеву. Било би погрешно приписати његов савршен говор чињеници да потиче из краја у којем се говори правилан српски језик. Мића није крио да су његов савршени акценат и дикција резултати рада са лингвистима САНУ, додајући да никада није могао да чита тако брзо као Душанка Калањ.

Други свјетски рат затекао га је у Сарајеву, одакле је његова породица протјерана. Окупацију је провео у Великом Градишту и, послије завршетка Другог свјетског рата, поново се вратио у Ваљево.

У том граду се бавио спортом: стоним тенисом, атлетиком и кошарком, у којој је постигао поприличан успјех, јер је играо и у клубу "Металац". Сматрао је да би постао спортиста да није ушао у медијске воде.

Његови медијски почеци били су током одслужења војног рока у Билећи, гдје је радио на разгласу у касарни. У Билећи је служио војску са Стипом Месићем, за кога је касније говорио да је већ тада показивао велике организаторске способности и са којим је увијек остао у коректним односима.

Разглас, као почетак медијске каријере, данас може звучати чудно, али у оно доба то није било тако. Мића Орловић је наставио да ради на разгласу и када је дошао на студије у Београд, у Студентском граду.

На служењу војног рока/Фото: М.Коковић/FoNet

Након што је положио аудицију, почео је да ради као спикер у Радио Београду. Читање јутарњих вијести захтијевало је рано устајање и та навика остала му је до краја живота. Из Радио Београда је био послат на телевизују, која се тада оснивала.

Био је први спикер у Дневнику, али никада није томе придавао толики значај као што су то чинили други.

- И сам себи звучим као папагај када о томе говорим - рекао је 2010. године, али је, на молбу новинара, ипак испричао како је то изгледало.

- За разлику од радија, више нисам гледао у техничара, који помјера реглере, већ сам пред собом имао камермана. Додуше, та слика је била велика помоћ, коју нисам имао на радију. Када се први Дневник завршио, сви су скакали од среће, јер нигдје нисмо погријешили. Не знам колико ме је људи видјело те вечери. У то вријеме, није било телевизора по кућама, али су свака боља радња и ресторан имали телевизор и људи су тамо гледали телевизију. У почетку нисам имао трему, она је стигла касније, када сам схватио колико је све то, у ствари, озбиљно - рекао је Орловић тада.

Прелазак Миће Орловића из Дневника у редакцију забавног програма, представљао је нови корак, не само у његовој каријери, већ и у историји ТВБ.

До тога је дошло на приједлог Била Бернса, продуцента америчке телевизијске куће НБЦ, који је био савјетник у ТВБ и који је сматрао да је Мића идеалан за водитеља забавних програма.

Прелазак у редакцију забавног програма доживио је као освјежење јер је, како је говорио, Дневник за њега постао рутина.

Мића Орловић је остао запамћен као ненадмашни водитељ квизова, иако се тиме бавио само осам година. Квизови су, у оно доба, били знатно захтјевнији од данашњих и такмичари су се неријетко презнојавали мучећи се да дају тачан одговор.

Способност Миће Орловића да такмичаре опусти својом љубазношћу, непосредношћу и природношћу, донијела му је признање и поштовање публике.

Мића је био водитељ и великог броја музичких фестивала и то је радио са пуно шарма.

У редакцију програма за иностранство прешао је 1978. године. Из ове редакције је мјесечно излазило 820 видео касета, које су слате клубовима наших исељеника гдје су приказиване.

Овај посао радио је до 1990. године када је почео да се емитује сателитски програм. Мића је сматрао да је прелазак на емитовање искључиво преко сателита била грешка, јер су сателитске антене, у то вријеме, биле скупе и већина наших исељеника није могла да их купи што је допринијело томе да Србија изгуби медијски рат.

Почетком деведесетих година, Мићи Орловићу је понуђено да се учлани у СПС, ЈУЛ или СРС.

- Нисам хтио то да учиним. Ја сам изашао из Савеза комуниста 1982. године, тако што сам исцијепао партијску књижицу због неправилности у расподјели станова, коју је вршила стамбена комисија у којој сам био члан - рекао је Орловић.

Послат је на принудни одмор са много мањом платом, а била је кажњена и Мићина супруга, која је, такође, радила у ТВБ.

- Мислим да ме нису отпустили само зато што сам био популаран. Када сам 2000. године отишао у пензију, препородио сам се, јер сам имао добре коефицијенте и пензија ми је била добра - говорио је Мића о том добу.

Послије убиства Зорана Ђинђића, Мића је покушао да се врати у медије.

- Покушао сам, видио сам да ми то не полази за руком и повукао сам се.

Говорећи 2010. године о томе шта се промијенило у телевизији од његовог времена до данас, Мића је рекао:

- У моје вријеме, био је то други свијет, други односи према том послу. Када је дошло до свеопштег расула, то је постао посао из користи. Људи су постали алави. Циљ је био дочепати се неког мјеста, већих пара и могућности да се манипулише људима. Почели су да се шире злоба и пакост. Мало је људи томе одољело. Они, који су одољели, повукли су се. Преовладао је бизнис по сваку цијену - рекао је Мића раније.

По свему судећи, биографија Миће Орловића не представља само историју ТВБ, већ и савремену историју Србије.