Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара широм свијета, разговарали смо са Ведраном Мијовић Пантелић, професором српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Новом Сарајеву.

Мијовић Пантелић је за портал "Катера" рекла да су очување матерњег језика, читање и писање међусобно условљени процеси, те да се међу књигама "најљепше дише, најузвишеније мисли, рађају се најбоље идеје".

Према њеним ријечима, часови српског језика нису само оно што се дешава у учионици.

- Напротив, часови српског језика своје пуно оживотворење добијају изван учионице, у библиотекама, позориштима, музејима, галеријама, архивама, свим центрима културе у којима се чувају матерњи језик, писмо и културна баштина једног народа. Успије ли предметни наставник да усмјери своје ученикеда све оно о чему се разговарало на часу истраже, допуне, провјере у неком од домова културе, тек тад можемо рећи да часови матерњег језика имају апсолутни смисао. Ако се питате зашто, одговор је врло једноставан - рекла је она.

Мијовић Пантелић је поручила да је ученик који чита будући млади човјек који критички мисли, просуђује и који је спреман да мијења свијет око себе.

Сваки човјек који мисли, нагласила је, свјестан је колико је важно чувати матерњи језик и све оно што су вијековима стварали Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Старац Милија, Филип Вишњић, Вук, Његош, Андрић и сви они који су, као прави светосавци, кроз нашу богату историју знали да се пером боре за очување свега онога што јесте дио нашег националног идентитета. За српски језик. За српско национално писмо. За васколико српско духовно насљеђе.

Наша саговорница је додала да се матерњи језик његује и чува и на секцијама у школама.

Једну такву секцију, Клуб љубитеља књига у Средњој школи „28. јуни“, основана је  управо она, да би промовисала култ читања и његовања матерњег језика.

- Истраживачко читање, аналитичко-синтетичка анализа, размишљање о стилогеној вриједност ријечи, креативно писање, примјена норме српског језика, ортоепске и ортографске, јавно промовисање дјела завичајних писаца, нобеловаца, писаца који су добитници најпрестижнијих књижевних награда само су неке од вјештина које су ученици унаприједили у Клубу љубитеља књига. Кад радите  додатно са дјецом, а додатни рад је све оно што се дешава изван редовног школског часа на коме се реализује законом прописани наставни план и програм, веома је важно да будете добар психолог и да познајете сензибилитет ученика са којима сарађујете, како бисте могли правилно да процијените коју књигу да предложите ученицима за читање. Само тако читање неће бити дужност и обавеза већ задовољство које ће временом прерасти у доживотну љубав - истакла је она.

У времену помјерених вриједности, кад се мисли да човјек вриједи онолико колико језика зна, док се преузимају све учесталије ријечи из страних језика, заборављамо колико је важно да његујемо, чувамо и сачувамо матерњи језик.

Према ријечима наше саговорнице, управо зато је рад у Клубу љубитеља књига помогао ученицима да схвате да су брига о језику, писму, књижевности и култури обавеза свих нас јер су језик, писмо, књижевност и култура упориште нашег националног идентитета, дакле, наша будућност. 

Она је додала да је улагање у додатне часове српског језика, стручне посјете установама културе, рад на јавном промовисању писаца који су оставили неизбрисиве трагове у свијету књижевности само неки од начина да дјецу освијестимо колико је важно да чувају свој матерњи језик, своју културу, све оно што јесу.

- Брига о матерњем језику започиње од најранијег узраста, још у родитељском дому. Зато, драги родитељи, прије него што у разговору са својим пријатељима поменемо да нам дијете још од треће године иде у језичке центре и учи енглески језик на коме савршено размишља, прича и сања, а још није пошло ни у основну школу, застанимо и запитајмо се сви заједно колико смо нашој дјеци прочитали легенди о Светом Сави, написаних на српском језику, да ли наша дјеца знају бар за једног епског јунака опјеваног у народним пјесмама на српском језику, да ли знају, рецимо, за Ршумовићеву пјесму „Домовина се брани лепотом“ или за умјетничке бајке Гроздане Олујић, знају ли ко су они по којима носе назив основне школе у нашем граду - указала је Мијовић Пантелић.

За крај разговора она је навела да уколико свакодневно дјеци будемо причали о томе какве су битке водили и ратове добили наши преци користећи оружје убојитије од ма ког другог оружја, а то је језик, нећемо морати да се бринемо за српски језик, своје писмо, српско културно благо, за свој опстанак.

- Брига о матерњем језику јесте питање опстанка једног народа. Будимо зато прави светосавци, они који поштују туђе, уважавају разноликости, али који мисле, причају и сањају на српском језику сваки дан у години - поручила је она.