Милан Ћулибрк, свједок Тужилаштва БиХ на суђењу некадашњем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и осталим оптуженим за злочине над српским цивилима и војницима на подручју Крајине, рекао је да су му двојица браће побијена 1995. године у Орашком Брду код Босанског Петровца и да још није пронашао њихове посмртне остатке.

Ћулибрк је навео да је био на линији средином септембра 1995. године, док су његова браћа била код куће у Орашком Брду - брат Мирко на боловању јер је био рањен, а брат Боро није био војно ангажован.

- Према неким сазнањима, остало становништво је махом било избјегло пред Петим корпусом - навео је Ћулибрк и додао да су се и његова браћа спремала да напусте село, али су побијени заједно са рођаком Миланом и његовим сином Душаном који је био слабо покретан.

Он је рекао да се комшија Рајко Босанчић скривао у шуми, да му је рекао да је чуо пуцњаву, као и да је видио да су то вече горјеле куће, преноси Бирн.

Ћулибрк је испричао да је његов зет, који је бошњачке националности, долазио у Орашко Брдо и видио убијене Милана и његовог сина, као и његовог брата Мирка, док Бору није нашао, те прецизирао да му је то пренијела родица.

Свједок Зора Вујиновић рекла је да је њена свекрва Анђа, која је била 1915. годиште, убијена у Орашком Брду.

Испричала је да је од свекра чула да су 14. септембра пред њихову кућу дошла три војника и да је свекрва говорила да, ако требају неког убити, убију њу, пошто је лошег здравља.

Према њеним ријечима, свекар је причао да му је жена, када су три војника гледала у правцу шуме, дала знак и он се сакрио у подрум, а када су војници питали за њега, рекла им је да је отишао према шуми.

- Чуо се пуцањ. Послије је изашао. Нашао је жену која је била убијена у локви крви - навела је Вујиновићева и додала да је свекар познавао једног од младића, као и да јој је рекао да је то била муслиманска војска.

Она је рекла да су свекар и један комшија унијели свекрвино тијело у кућу која је након Дејтона запаљена, као и да њени посмртни остаци нису пронађени.

Свекар је, како је испричала, једно вријеме боравио у кући, док га није спазила полиција, а након тога је одведен у Бихаћ, а потом враћен у Петровац да би био размијењен 27. јануара 1996. године.

Према њеним ријечима, по повратку је био растројен и скривао се.

На данашњем рочишту два свједока су враћена јер, како је образложено, није било времена за њихово саслушање.

Осим Дудаковића, за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа и Сански Мост, те околних села, као и за прогон и уништавање вјерских објеката, оптужени су Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Коњежић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

Против Алета Хоџића предмет је раздвојен након што је Суд БиХ добио налаз тимског вјештачења.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени.

Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за посмртним остацима неких од убијених још се трага.

Дио оптужнице за Дудаковића односи се на ратне злочине над жртвама бошњачке националности, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна за вријеме сукоба у Цазинској крајини на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Наставак суђења заказан је за 27. март.