Љубав према војсци и војничком позиву Милан Генго из Пала гајио је од раног дјетињства, а жеља да обуче војничку униформу није спласнула ни касније, како каже, у периоду одрастања.

По завршетку гимназије у родним Палама одлучио је да „провјери“ да ли је рођен за војнички позив, па се тако пријавио на конкурс за пријем у професионалну војну службу Оружаних снага Босне и Херцеговине.

- Као војник, морао сам да сагледам предности и мане војничког позива. Након годину дана службе у чину војника објављено је неколико конкурса за пријем на Војну академију преко Министарства одбране БиХ. Информишући се о понуђеним војним академијама, схватио сам да ми Војна академија Србије може пружити најбоље услове за врхунско образовање – каже Генго у разговору за портал Катера.

Генго истиче да је одлучио да упише Војну академију у Београду и због услова школовања које обезбјеђују Оружане снаге БиХ и Војна академија Србије, гдје се од кадета очекује да извршавају своје обавезе тачно, потпуно и правовремено, а сви потребни услови за то су му обезбјеђени.

- Важан фактор за мене је представљао и сигуран посао по завршетку студија на Војној академији, као и подршка моје породице приликом пријављивања на конкурс, а касније и током школовања – каже Генго.

Он додаје да је његово предзнање пред одлазак на пријемни испит на Војну академију било добро, али да је познавање математике било неупоредиво мање у односу на његове колеге из Војне гимназије, који се практично четири године спремају за пријемни испит.

- Пријемни испит се у то вријеме састојао из провјере знања из математике, теста општег знања и провјере физичких способности. Након завршеног пријемног испита чекао сам резултате и позив на љекарске прегледе, које сам задовољио и потом је услиједило потписивање уговора са Министарством одбране БиХ о школовању на Војној академији Републике Србије, у 140. класи Војне академије – истиче Генго.

Генго појашњава да су одмах по доласку на Војну академију били распоређени по смијеровима, а у склопу смјера по водовима.

- Одмах смо обавили љекарске прегледе и задужили војничку опрему, а командири су извршили информисање и чекали смо полазак у центре за основну обуку. У центрима за основну обуку кадети остају нешто дуже од четрдесет дана, ту стичу своја основна војничка знања и вјештине, а и рађају се прва пријатељства међу кадетима – каже Генго.

Он каже да за многе кадете на Војној академији овај период зна бити пун стреса, јер се по први пут упознају са војном дисциплином и војничким начином живота.

- Тај период није био стресан за мене јер сам већ као војник у Оружаним снагама БиХ прошао основну војну обуку. Почетком школске године, након повратка из центра за основну обуку, кадети се сусрећу са бројним потешкоћама, јер поред војничког начина живота, додатно оптерећење представљају наставне и ваннаставне активности – каже Генго.

Он каже да, када се осврне на тај период школовања, схвата да је он код њега изградио одређене врлине које се могу стећи само приликом великих напора, како психичких, тако и физичких.

Приликом пријављивања на конкурс, поред студијског програма Менаџмент у одбрани, који је Милан одабрао, бира се и модул.

- Био је понуђен управо онај модул који сам ја желио, а то је пјешадија. Пјешадија представља основни, најмасовнији и главни борбени род војске, опремљен разноврсним средствима и оспособљен за извршавање широког дијапазона задатака. Сходно захтјевним задацима, који се постављају пред пјешадију, кадети пјешадије приликом школовања имају највише практичних облика наставе, гдје се стечена теоријска знања преводе у праксу – истиче Генго.

Он каже да широк дијапазон задатака који се постављају пред њих захтијевају од кадета пјешадије да овлада широким спектром знања, која нису везана само за пјешадију, већ и за друге родове и службе.

- Управо због тога, у многим војскама свијета, пјешадинци се налазе на највишим командним дужностима, јер се сматрају најкомпетентнијим за вршење дужности општег војног команданта. Додатни мотив за бирање овог модула представљало је и то што окосницу наших Оружаних снага БиХ чине управо пјешадијске јединице – додаје Генго.

Генго каже да студирање на Војној академији Републике Србије кадетима пружа, поред стицања општег и војног образовања, и карактерне особине које се граде код кадета због специфичног начина школовања.

- Установа која баштини своју традицију од 1850. године и која је кроз своје постојање изњедрила бројне познате војсковође, међу којима бих истакао славне војводе српске војске Радомира Путника, Степу Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића, чијим се славним дјелима и војним подухватима диви цијели свијет и која се и данас изучавају на војним академијама. Како у њихово вријеме, тако и данас, Војна академија Републике Србије пружа врхунско образовање младим кадетима – истиче Генго.

Генго, као бивши припадник секције војног вишебоја, истиче велики значај различитих секција које постоје на Војној академији Србије и које омогућавају кадетима да наставе да се баве спортом или да себе пронађу у неком новом спорту или хобију.

Најљепши тренуци и моменти током периода школовања на било којој високошколској установи увијек остају у најљепшем сјећању сваког човјека, па тако и Милан каже да памти и најтеже и најљепше моменте током школовања.

- Постоји једна пословица која гласи: „Једнога дана када се осврнеш, године борбе чиниће ти се као најљепше“. Управо се и ја радо сјећам најтежих момената приликом школовања, а ту бих нарочито истакао покретна логоровања и тактичке вјежбе са бојним гађањем. Ту су кадети константно изложени симулацији борбене ситуације и гдје су психофизички напори толико велики, да је и мени некада изгледало нереално да све то човјек може издржати, уз извршавање свих постављених задатака – каже Генго.

Додаје да је при таквим вјежбама фокус кадета једино усмјерен на извршавање постављеног задатка и гдје се једино на тај начин може добити квалитетан официр, који ће бити способан за извршавање свих постављених задатака.

- Такође, у тим најтежим моментима и током цјелокупног школовања на Војној академији стварају се јаки колективи и рађају се веома чврста пријатељства, која остају за цијели живот. Због тога није ни чудно што се сматрамо „браћом по оружју“ – истиче Генго.

Школовање на Војној академији у Београду Милан Генго је завршио 2019. године са просјеком 8,98, чиме је проглашен најбољим страним студентом на Војној академији у 140. класи и стекао звање официр пјешадије.

- Званично сам школовање завршио промоцијом официра испред Народне скупштине Републике Србије и већ два дана касније ступио у радни однос у оквиру Оружаних снага БиХ. Постављен сам на дужност командира вода борбене подршке у Бијељини, гдје се и сада налазим. Тренутно стање је на задовољавајућем нивоу, али наравно, увијек има мјеста за рад на побољшању – каже Генго.

Он истиче да је официрски позив веома захтијеван и за њега он представља животни позив, те додаје да му је у наредном периоду циљ да имплементира своје знање и искуство у наведеној јединици, како би она достигла што већи ниво обучености за извршавање различитих задатака.

- Настојаћу да кроз своју каријеру будем правичан и да своје људе водим личним примјером. Такође, желим да своје знање проширим наставком школовања и похађањем различитих курсева у земљи и иностранству. Своју каријеру видим кроз рад у трупи пролазећи све командирске, а касније и командантске дужности – каже Генго.

О крајњем циљу у будућности каже да је рано размишљати, али као и сваки пјешадинац волио би да буде први војник Оружаних снага БиХ, односно, како уз осмијех каже, циља ка позицији начелника заједничког штаба. 

Биографија:

Милан Генго је рођен 1994. године у Палама, гдје је завршио основну школу и Гимназију. Војну академију, смјер менаџмент у одбрани – род пјешадија, похађао је у периоду од 2015. до 2019. године, гдје изабран за најбољег страног студента у 140. класи официра.

Током школовања је завршио курс инструктора гађања, курс лиценцираног спасиоца на базену и стекао возачку дозволу Ц1 категорије. По завршетку академије је стекао звање официр пјешадије – дипломирани менаџер (цивилна диплома).

Као припадник секције војног вишебоја се два пута такмичио у Словачкој 2017. и 2018. године.

Новинар: Миљан Рашевић