Не укаже се често прилика да се посјети Азија, Непал и да упознате другу културу. Због свега што сам видјела и доживјела претходних шест дана испуњена сам и пресрећна.
Овако почиње причу за "Глас Српске" чланица Планинарско - еколошког друштва "Ацер" из Власенице Милена Павловић гдје је као дио шесточлане експедиције у походу на највиши свјетски планински ланац.
Нагласила је да се спремала двије и по године, те да је сваки дан за њу непроцјењиво и ново искуство.
- Када је у питању завршни успон, сви смо реални да се ради о висини 6189 мнв и да постоји велика могућност да нас "покоси" висинска болест. Ипак, уживам у сваком дану и задовољна сам сваком новом аклиматизацијом, односно успоном на већу висину - рекла је Павловићева.
Како каже, кренула је на експедицију психички спремна, јер на крају психа игра кључну улогу.
- Одустајем оног тренутка ако будем имала прве проблеме висинске болести, биће планина док је нас - рекла је Павловићева те додала да се нада да до тога неће доћи, јер је све до сада беспријекорно.
Планинарка је нагласила да су ту и водичи који ништа не препуштају случају.
- Са нама су ту и непалски водичи за успон до самог врха, који воде рачуна о нама - рекла је Павловићева.
Фото: Милена Павловић/ glassrpske.com
Према њеним ријечима, за сада се сви чланови експедиције осјећају добро, без симптома висинске болести, те да очекује да прекосутра почну први симптоми.
- Ако нам вријеме буде наклоњено и ако не буде озбиљних проблема са висинском болешћу, према плану је тринаести дан да будемо на врху. Ако све буде како треба прекосута ћемо стићи у Дингбоце, који се налази на 4400 мнв - рекла је Павловићева.