Препреке за остварење циљева и жеља постоје само у нашој глави. Ми млади можемо и морамо градити нашу Српску својим позитивним примјерима, трудом, радом и својим идејама.

Са овом крилатицом носи се Милица Ијачић (32), репрезентентивка БиХ у паракајаку, једна од 14 у свијету која се бави овом дисциплином. Милица је рођена у Чапљини, али је одрасла у Требињу, и за својих 32 године може се похвалити позамашном биографијом.

Живот у колицима не спрјечава је да живи пуним плућима. По занимању је техничар електронике, а такође је и студент Факултета за производњу и менаџмент Требиње. Весла у кајаку већ пет година, њен наступ на међународној сцени запажен је 2021, када је веслала у финалу Светског купа и освојила девето мјесто.

– Исте године на Међународном такмичењу у кајаку у Требињу сам освојила треће мјесто и тада сам се окитила се својом првом, бронзаном медаљом. На државном првенству лани сам у трци на 500 метара освојила четврто мјесто, док сам у трци на 200 завршила као пета. Почетком ове године освојила сам златну медаљу на 500 и сребрну на 200 метара на Међународној регати у Зворнику – рекла је за „Новости“ Милица.

Поред спорта, ова дјевојка је годинама активна у политици, у коју је ушла с циљем да побољша положај младих у Српској, а нарочито оних са инвалидитетом. Неколико година била је одборник у Скупштини града Требиња, а данас је посланик СНСД у Народној скупштини РС. Милица је први посланик са инвалидитетом у НСРС.

Сликарство и фотографија

Ова свестрана дјевојка поред спорта и политике има и друга занимања, и настоји да сваки тренутак живи пуним плућима.

– Како сам хиперактивна и креативна, често своје слободно време употпуним разним занимањима. Па се тако појави повремено сликарство, фотографија, шивење, а морам напоменути и да сам запослена у Електропривреди РС – рекла је Милица.

– Политика је у мој живот ушла из жеље да мијењам овај наш свијет набоље. када сам 2015. остала без посла, конкурисала сам на око 30 огласа и на сваком сам била одбијена јер сам лице са инвалидитетом. Тада сам започела своју животну политичку борбу – рекла је Милица.

Истиче да се особе са инвалидитетом у Српској и БиХ сусрећу са многим потешкоћама.

– Мој инвалидитет је такав да функционишем у потпуности самостално, што многи не могу. Због тога је потребно развијати услуге попут персоналне асистенције које ће особама са инвалидитетом пружити живот достојан сваког човјека – истиче она.

Да би особа била успешна иза ње морају стојати подршка и љубав породице, каже Милица. Рођена као треће дијете у једној херцеговачкој породици, поносна је на своје коријене.

– Прва и основна ствар је да сами себе заволимо таквим какви смо, после тога је најважнија подршка породице и околине – каже Милица.