Одувијек сам мислила да ћу бити докторица. Када би ме питали оно уобичајено питање: „Шта ћеш бити када порастеш?“, говорила бих „докторица“, отпочиње разговор за Катеру Данијела Милинковић, доцент доктор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Бићете збуњени, наставља она, али силно жељети понекад није довољно. Сплетом неких животних околности, након завршетка средње школе, ријека животa ме однијела на студиј филозофије.

- У то вријеме сам чула да на Филозофском факултету има доста студијских програма, па сам почела да анализирам шта би то могло да буде мој будући позив. Одабир студија филозофије и социологије, који је тада био двојни студиј, био је мој избор - присјећа се Милинковићева, додајући да је поред љубави према природним наукама, гајила  и љубав према друштвеним наукама.

Љубав према друштвеним наукама, додаје она, развила је под очевим утицајем јер је и он студирао друштвене науке.

- Уз њега и његову љубав према филозофији, већ као дјевојчица сусрела сам се са изворним дјелима многих филозофа, које је отац имао у својој кућној библиотеци. Оно што је још било пресудно за мој одабир је и утицај мог професора филозофије из средње школе, који је на оригиналан начин младима приближавао лекције, те смо уживали на његовим часовима – говори Милинковићева.

У пријатном разговору са овом младом и образованом женом, сазнали смо да је основне студиј филозофије и социологије на Филозофском факултету у Источном Сарајеву завршила 2005. године.

- Након завршетка студија, на моју срећу и задовољство, понуђено ми је да радим као асистент на предметима из области филозофије. Тада почиње мој наставни и научни пут који се развија и до данас. Магистарску тезу из области естетике завршавам под менторством проф. др Саве Лаушевића, а 2019. године браним докторску дисертацију под менторством проф. др Мише Кулића, и добијам звање доцента на ужој научној области естетика – прича даље Милинковићева.

Говорећи о свом образовном путу, она истиче да је студиј који је изабрала задовољио све њене знатижеље и одговорио на многа питања која су је као младог човјека тада „мучила“.

- Наравно, требало је доста труда и одрицања да се стигне до звања доцента. Није било увијек лако. Уложила сам сате и сате у читање књига, слушање предавања, израде тезе, а сво то вријеме сам радила и имала породицу. Међутим, када човјек има свој циљ и када гаји велику љубав према својој професији, није тешко све ово постићи. У свом раду имала сам велику подршку породице, што је јако важно,  јер ако немате подршку својих најближих веома је тешко све ускладити. Велика подршка ми је супруг Младен, који је и сам магистар филозофије и најбоље ме разумије. Када постанете родитељ, пословне обавезе морају се ускладити са потребама ваше дјеце. Тада вам је породица онај ослонац и помоћ без којег све то не бисте могли постићи –  истиче она.

Фото: Уступљена фотографија

Како је истакла, поред свих обавеза, увијек је остављала довољно времена за породицу и пријатеље, јер ништа не може да одмори као осмијех ближњих, нарочито дјеце.

- Дјеца су ту и да нам постављају „тешка“ питања која нам измаме осмијех на лице сваки пут. Ми филозофи волимо да кажемо да филозофија почиње чуђењем, односно оним најједноставнијим дјечијим питањима, тако да, супругу и мени,није тешко задовољити знатижељу наше дјеце – додаје Милинковићева. 

Фото: Уступљена фотографија

Признаћу вам, наставља, најбољи дио мог посла јесте рад са студентима, јер ме то увијек надахњује, а свака нова генерација доносила ми је нова искуства и јачала моју љубав према позиву који сам одабрала.

- Расла сам заједно са својим студентима, обликовала своју личност, а свако од њих ме чинио бољим човјеком. Иако се сусрећемо са „тешким“ темама из филозофије и покушавамо да ријешимо недоумице, дио времена увијек оставим за разговор са њима. Разговарамо о обичним темама, проблемима који их муче током студија и покушавамо пронаћи начин да их ријешимо – говори кроз осмијех Милинковићева.

Говорећи о својим студентима, Милинковићева нам је рекла да је забринута јер се наше друштво сусреће са све мањим бројем уписаних студената.

- Сусрећемо се са чињеницом да је све мањи број уписаних студената на свим високошколским установама, а томе доприноси и демографска слика у нашој земљи. Студенти Студијског програма филозофије однедавно су добили и посебне, само за њих резервисане, стипендије Града Источно Сарајево, али стичем утисак да млади сада желе да заврше неке брзе „курсеве“ који ће им помоћи да што прије дођу до запослења или једноставно одлазе на студије даље од своје земље – истиче она и додаје да су то сигурно неки од разлога због којих се уписује мањи број студената на универзитете у Републици Српској.

Фото: Уступљена фотографија

- И поред свега не одустајем од мог професорског рада. Испред мене су нови изазови у наставном и научном раду, напредовања која су неминовна у нашој професији. Радоваћу се и даље сусрету са новим студентима и новим изазовима, а надам се да ћу успијевати да одговорим на те изазове на најбољи могући начин – говори она.

Милинковићева је у разговору за наш портал открила да је музика посебно испуњава, те да се, да би ту своју љубав његовала, придружила Српском пјевачком друштву Слога из Сарајева.

Фото: Уступљена фотографија

За крај бих рекла да никада не треба да одустајемо од својих снова и да понекад и мали ризици могу да нам донесу велике успјехе. 

- Треба да будемо истрајни у своме школовању и послу, али на неки начин и скромни. Родитељи треба да пусте своју дјецу да слободно одаберу свој будући позив, јер се никада не зна какве могућности се могу отворити будућем студенту. Моја препорука свим младима јесте да студирају код своје куће, на универзитетима у Републици Српској, јер ће тако помоћи и својим родитељима, али и својој земљи – закључила је Милинковићева.

Биографија: 

Данијела Милинковић  

Рођена је 1. 6. 1982. године у Сарајеву. До 1996. године школовала се и живјела у Сарајеву, да би се након тога преселила у Рогатицу и завршила гимназију у Средњошколском центру „27. јануар“. У том периоду активно се бавила и рукометом у ЖРК „Младост“ Рогатица.

Филозофски факултет – Одсјек за филозофију и социологију уписује 2001. године и завршава 2005. У току студија активно учествује у раду Савеза студената Филозофског факултета, а двије године обављала је дужност студента продекана, те била члан Надзорног одбора Студентске уније Републике Српске.

Од новембра 2005. године па до данас запослена је на Филозофском факултету, прво у звању асистента, па вишег асистента, да би након одбрањене докторске дисертације 2019. добила звање доцента на ужој научној области - естетика.  

Поред рада у настави, бави се и научним радом, те има објављено на десетине радова из области филозофије, те и велики број учешћа на научним конференцијама код нас и у региону. 

Члан је и научних организација као што је Српско филозофско друштво Београд гдје обавља и функцију члана управног одбора. Члан је и Филозофског друштва „Логос“ из Источног Сарајева. Такође, обавља и функцију руководиоца Катедре за филозофију. 

Тренутно са породицом, супругом и двоје дјеце, живи у Источном Сарајеву.