Посљедњих година доста се прича о дигитализацији те "Четвртој индустријској револуцији", новим технологијама и њиховом утицају на све сегменте живота. Према Вашим сазнањима, колико се тај утицај осјети у Босни и Херцеговини?

Антић: И те како се осјети. Само у току протекле године одржан је велики број семинара и конференција на тему дигиталне трансформације, гдје је учествовао велики број компанија. То је доказ да је привреда генерално заинтересована за оно што се дешава, а то је "Четврта индустријска револуција". Само у банкарском сектору, у којем наравно послује Нова банка, свједоци смо жестоке конкуренције, гдје се учесници такмиче да својим клијентима понуде нешто посебно, а употреба технологија или нових дигиталних канала продаје ту заузима најважније мјесто.

Наравно, дигитализација је само један од сегмената дигиталне трансформације или један од њених инструмената реализације. Други сегмент се крије у ријечи трансформација, који подразумијева нешто много шире, веће и важније, нешто што подразумијева трансформацију организација из позиције традиционалног пословања са ниском оперативном ефикасношћу и лошем корисничком искуству у неко ново стање у којем се боље разумију стварне потребе клијената уз истовремену оптимизацију трошкова.

Босна и Херцеговина без обзира на све није изоловано друштво, постоје и институције и људи који прате технолошке трендове и покушавају да имплементирају нешто што представља глобални тренд.

Лично сматрам да су банке предводници друштва у овом процесу.

Сматрате ли да је процес дигитализације, посебно у банкарском сектору, неизбјежан?

Антић: Дигитализација је само један сегмент дигиталне трансформације који је свеобухватнији појам и постоје њене разне дефиниције, а мени лично је најприхватљивија она по којој дигитална трансформација пословања представља имплементацију и адаптацију дигиталних технологија и модела у циљу унапређења перформанси организације. У питању је процес пословне трансформације унутар које организација усваја пословне моделе, дигитализује и убрзава своје пословне активности, како би се у потпуности искористиле прилике креиране дигиталним технологијама. Банкарски сектор је специфичан у том смислу да је конкуренција велика и сви учесници на тржишту се труде да удовоље све специфичнијим захтјевима клијената, да буду бржи, ефикаснији, транспарентнији...

Дигитализација, као само један од сегмената дигиталне трансформације, је свакако средство да се наведено и оствари, тако да је процес не само неизбјежан, него и увелико траје.

На који начин повезујете Нову банку са појмом дигитализација? Колико успјешно имплементира нове технологије?

Антић: Нова банка је покренула програм дигиталне трансформације који треба да јој омогући да кроз серију комплементарних пројеката изврши снажну трансформацију својих пословних политика и употребом савремених технолошких рјешења производе и услуге на разне начине приближи својим клијентима на начин како они то желе и у облику у којем то желе. Један од битних циљева је и да овим трансформационим процесима постанемо пословно присутни и тамо гдје физички нисмо и немамо намјеру да будемо.

Шта наша пословна пракса подразумијева под дигитализацијом? Можете ли на конкретном примјеру из праксе описати како се један процес може прилагодити новим условима у дигиталном свијету?

Антић: Један интересантан примјер из праксе на којем радимо већ неко вријеме односи се на употребу напредних технологија заснованих на машинском учењу и вјештачкој интелигенцији. Употребом тих напредних технологија настојимо направити искорак у дијелу нечега што се зове предиктивна аналитика. Циљ нам је да у скорој будућности будемо у стању да боље препознајемо стварне потребе наших клијената и да имплементирамо оно што се зове персонализована понуда. Осим у дијелу везаном за унапређење продаје очекивања од овог пројекта су велика и сматрамо да је предиктивна аналитика фундаментално важна у процесу дигиталне трансформације, нарочито у дијелу управљања перформансама, односима са клијентима и аутоматизацији пословања. Неки од проблема на којима се ради у склопу овог пројекта су: салес рецоммендер (генерисање препорука производа за продају), цредит сцоринг, цхурн предицтион (идентификовање клијената за које постоји велика вјероватноћа да ће да напусте банку), цасх манагемент, фрауд детецтион, сегментација клијената и др.

Нова банка има два савремена дата центра. Шта то у пракси значи?

Антић: Већина финансијских институција на нашем подручју своје технолошке потребе одређује на начин који је дефинисан од стране регулаторних органа и који подразумијева неки минимум у погледу способности обављања примарне дјелатности. Нова банка је отишла корак даље и свој технолошки потенцијал подигла на ниво који је знатно изнад онога што је захтијевано од институција које регулишу технолошке минимуме.

Два аналогна дата центра нама омогућавају висок ниво континуитета пословања без обзира на изазове који могу да буду постављени пред нас. Инфраструктурна поставка на којој радимо годинама омогућава Новој банци високу поузданост и доступност свих производа и услуга без обзира на продајни канал или начин комуникације.

Градњом новог објекта у пословној зони "Инцел" у Бањалуци, Сектор за информационе технологије добио је прилику да пројектује, а затим и реализује модеран дата центар ког се не би постидјели ни велики технолошки гиганти. Уз велику подршку Управе искористили смо године искуства, велико знање и енергију и направили поуздан, сигуран и функционалан дата центар. Имплементирани су сви елементи одређени формалним стандардима, али и најбољим праксама.

Нови дата центар и дата центар који одраније имамо у Бијељини представљају јединствену цјелину и гарант су способности Нове банке да одговори свим изазовима који у виду реалних технолошких потреба могу да се појаве.

Како је протекло пресељење дата центра у пословну зону "Инцел" и како тај центар данас изгледа?

Антић: Само пресељење дата центра је посебан изазов, имајући у види чињеницу да смо себи поставили задатак да евентуални прекиди у раду било ког сервиса или елемента система могу бити минимални или их никако не смије ни бити. Пресељење примарног дата центра је процес који смо јако дуго планирали покушавајући да предвидимо и разрадимо све могуће ситуације које у том процесу могу да се десе.

Пресељење опреме и сервиса информационог система банке на нову локацију је текло у двије фазе:

- миграција сервиса информационог система на дисастер рецоверy локацију, како не би било прекида сервиса које користе клијенти и запослени Банке;

- миграција ИТ опреме: сервера, стораге уређаја, мрежне и безбједносне опреме на нову локацију.

Посједовање дата центра у Бијељини, којег ми формално водимо као ДР (дисастер рецоверy) дата центар, а који у пракси може да обезбиједи функционисање свих сервиса које Банка има, омогућило нам је да комплетан процес спроведемо на најбољи могући начин.

Пресељење дата центра је доказало и нашу способност самосталне реализације и најсложенијих инфраструктурних пројеката.

Нова банка је и званично постала власник једног од најмодернијих дата центара у Босни и Херцеговини. Поносни смо на чињеницу да смо све урадили сами, без ангажовања системинтеграторских фирми. Комплетан процес је обављен искључиво нашим знањем, искуством и вољом.

Какав кадар ради на пословима имплементације нових информационих технологија? Како међусобно сарађују?

Антић: За разлику од већине сличних организација, Нова банка у дијелу управљања инфраструктуром не зависи од фирми које се генерално баве овом врстом дјелатности. Улагање у људе, едукацију и атмосферу доноси плодове који се не могу описати нити вредновати само математичким и статистичким методама. Језгро Сектора за информационе технологије чине људи који су дио тима више од 15 година. Све то вријеме Банку гледају као своју другу кућу и домаћински се односе према њој. Кључно особље је едуковано на престижним високошколским установама, а током година је свако понаособ много радио на изградњи себе као стручњака у различитим областима. Нова банка је увијек знала да препозна потребу да улаже и у људе и у технологије и по томе је, сигуран сам, специфична на тржишту. Интерна сарадња између чланова нашег тима представља и нашу највећу снагу, а у свему томе је нарочито важно то што свако зна своју специфичну улогу у систему и труди се да увијек да свој максимум.

Свјесни смо да је дигитална трансформација захтјеван процес, но многе организације тврде да је за спровођење тог процеса, поред знања и времена, потребно издвојити значајна финансијска средства. Да ли је заблуда да је дигитализација скуп процес када се узму у обзир бенефити који се притом остваре?

Антић: Дигитална трансформација је у основи инвестиција, а свака инвестиција захтијева финансијска средства. Различити су облици инвестиција који се јављају у процесу дигиталне трансформације. Оно што сви препознају јесу трошкови имплементације различитих дигиталних технологија које могу фундаментално да утичу на пословне процесе. Оно што је мени лично у дијелу инвестиције круцијално јесте улагање у људе. Компетентни људи у које је систем улагао биће у стању, између осталог, да боље контролишу трошкове, да боље препознају стварне потребе тржишта и да из технологија извлаче максимум уз минимум улагања.

Из Ваших одговора закључујемо да, на скали приоритета, едукацију видите доста високо. Да ли је заиста тако?

Антић: Едукација је кључна. И најсавременији и најаутономнији системи захтијевају посвећеност и знање људи који их експлоатишу. Било какву инвестицију у технологију мора да прати и инвестиција у знање. Исто тако, и потребно је да запослени самоиницијативно константно уче и да се развијају. ИТ је специфичан и из разлога што јако брзо еволуира, и они који не прате ту еволуцију могу из позиције незамјењивог да постану апсолутно неупотребљиви. Инжењери Нове банке су свега овога и те како свјесни и много раде на себи, прате трендове и уче, а Нова банка као институција и те како разумије шта за систем значе компетентни и способни кадрови.

Који су Ваши планови за наредни период?

Антић: Наш организациони дио ће свакако наставити да буде поуздан партнер пословном дијелу наше компаније у циљу реализације свих стратешких циљева. Нова банка је сигурно технолошки лидер у банкарском и генерално финансијском сектору, а наша улога у томе је кључна.

Дигитална трансформација доводи и до еволуције улоге информационих технологија од функционалне подршке пословној стратегији до позиције у којој су информационе технологије иницијатори и предводнице пословног развоја организације. Свјесни смо наше тренутне улоге, али и потенцијалне будуће и сигурно је да се не бојимо изазова.

Мирко Антрић је директор Сектора за информационе технологије у Новој банци а.д. Бањалука.