Посљедњих дана, не много запажена, објављена је вијест да су управа „Електропривреде РС“ и представници синдиката овог јавног предузећа, у циљу рјешавања вишка радника у дистрибутивним предузећима, постигли договор о висини отпремнина за 600 радника који се добровољно пријаве и напусте предузеће. Но, то само наизглед, може изгледати као добра вијест.

Збиља је уствари потпуно другачија, али нажалост и суморнија. Стварност говори о кризи и неконкурентности у коју је доведен овај најважнији привредни систем у јавном односно државном власништву.

Посљедњих мјесеци, за потребе „Електропривреде РС“ једна еминентна британска консултантска кућа ради обимну студију са циљем, прије свега, утврђивања нове организације електродистрибутивних предузећа и начина растерећења од огромног вишка радне снаге. Ова студија потврдила је ранија страховања да је цијели систем на кољенима и то прије свега због неконтролисаног страначког пријема радне снаге у посљедњих десетак година, погрешних приоритета, неимплементирања напредних, модерних ЕУ директива у овој области, доминантног политичког одлучивања у доношењу кључних одлука, што је на тржишту овај велики потенцијал Републике Српске учинило неконкурентним.

Према расположивим подацима, укупан број запослених у мјешовитом холдингу „Електропривреда РС“ крајем 2019. године премашио је број од 9.600 радника, не рачунајући раднике на одређено вријеме и раднике по уговору, чији број је значајан, али недоступан за објављивање. Од овог броја вишак је преко 3.500 радника који су примљени у посљедњих десетак година.

Само у два предузећа, Рудник и термоелектрана „Угљевик“ и Рудник и термоелектрана „Гацко“, запослено је око 400 радника. Али, од 1.900 радника у РиТЕ „Гацко“ вишак је њих 850, а у РиТЕ „Угљевик“ од 2.000 запослених вишак је њих 850. Ова два зависна предузећа у изборној 2018. години мимо било каквих пословних резона примили су више од 300 нових радника иако свјесни да се ради о запошљавању страначких активиста, прије свега СНСД, и да тиме додатно гуше и урушавају предузећа.

Ради компарације, ТЕ „Станари“, која је у приватном власништву, има исту инсталисану снагу као ТЕ „Гацко“, то јест 300 МW, али у оквиру рудника и термоелектране има укупно запослених 800 радника. Уз то треба нагласити да се годишња производња ТЕ „Станари“ креће око 2.100 GWt енергије, што је за 35 одсто више од појединачне производње ТЕ „Угљевик“ и „Гацко“. Можете из ових неколико параметара да замислите размјере нерентабилности и неконкурентности ове двије државне термоелектране, као и размјере злоупотребе овлашћења у управљању јавним ресурсима. Нема никакве сумње да ове наше термоелектране немају никакве шансе у будућој тржишној утакмици на отвореном, велепродајном тржишту електричне енергије.

Ситуација у пет електродистрибутивних предузећа, гдје је запослено око 4.200 радника, још је гора и шокантнија. Студија је показала да је вишак преко 1.600 радника или скоро 40 одсто и сви ти радници примани су неселективно, претежно 150 годишње, чиме су надлежни, злоупотребљавајући јавни ресурс, предузећа довели у тешку пословну позицију. Једино електродистрибутивно предузеће које нема вишка запослених и које има најмање губитке је З.П. „Електро Добој“. Ово предузеће је дуги низ година примјер домаћинског односа према јавном добру и успјешног пословања.

Враћајући се на почетак овог коментара и споразума о отпремнинама за 600 радника, за шта је обезбијеђено 27 милиона јавних средстава, сасвим је јасно да је ово врх леденог бријега и да се од јавности крије права истина. За збрињавање вишка радне снаге у електродистрибутивним предузећима биће потребно преко 65 милиона КМ, а за цијели систем око 150 милиона.

Тај новац припада грађанима, а с њим се, само примјера ради, може изградити једна осредња хидроелектрана. Највећа опасност је да, ако одговорни за ове злоупотребе не буду кажњени, након отпуштања 600 радника, неодговорно руководство поново отпочне нови предизборни пријем радне снаге и то прво преко уговора о дјелу, како су то до сада увијек и радили…

На тај начин, од државних пара изнова и изнова странка ће куповати гласове народа, а на крају опет те исте гласаче оставити на улици – утјешене отпремнинама.