Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић упутио је писмо високом представнику у БиХ Валентину Инцку у којем захтијева да међународне институције заштите вјерске објекте и имовину Српске православне цркве у Сарајеву.
Писмо преносимо у цијелости:
Ваша екселенцијо,
Уважавајући Ваше вријеме и обавезе које свакодневно имате и извршавате, желио бих да Вам скренем пажњу на немиле догађаје који су се десили у претходном периоду у Кантону Сарајево, а тичу се скрнављења, оштећивања и пљачкања српских православних вјерских објеката и гробаља.
Наиме, од почетка ове године забиљежено је више напада којима је причињена штета на вјерским објектима и надгробним споменицима. У јануару су непознати починиоци насилно ушли, оштетили и опљачкали цркву Светог Саве у Блажују која је саграђена 1897.године и која је проглашена за национални споменик БиХ.
У јулу је опљачкана црква Светог Илије у Илијашу која је саграђена 1881.године. У овом мјесецу су такође оштећени Парохијски дом поред православног гробља на Врелу Босне и опет црква Светог Саве у Блажују и том приликом украдене светиње које свештеници употребљавају током Свете литургије.Починиоци најчешће остају неоткривени. У једном случају, који се десио раније приликом скрнављења гробља у насељу Осијек су осумњичена лица, иако су признала своје недјело, пуштена због недостатка доказа.
Малобројни Срби који су остали на својим имањима послије потписивања Дејтонског споразума, заједно са свештенством Митрополије Дабробосанске и уз помоћ предстваника града Источно Сарајево и Републике Српске, труде се да очувају српске богомоље и баштину која је остала у Кантону Сарајево, као доказ вишевјековног постојања српског народа на овим просторима.
У том настојању их ометају и спречавају неодговорни појединци који крађама српских црквених реликвија под окриљем ноћи остварују неку материјално-финансијску корист, али истовремено чине непроцјењиву штету процесу успостављања међунационалног помирења и повјерења. Иконе и кандило су светиње које красе кућу сваког српског домаћина, па тако и наше цркве. Онај ко се усуди уништавати наше светиње постаје непријатељ нашег дома и наше цркве. Још увијек вјерујемо и надамо се да је број ових злонамјерника мали да би уништио нашу жељу за добросусједским односима и суживоту различитих вјерских конфесија.
Нажалост, глас осуде наведених недјела од стране политичара, прије свега бошњачких, по правилу изостаје или није довољно снажан. Јасна политичка опредјељеност је неопходна као подстрек раду полицијским органима у проналажењу починилаца кривичних дјела, али и као подршка српском народу и цркви да може у слободи да живи, ради и испуњава своје вјерске потребе и на просторима гдје су у мањини, што им на крају крајева, гарантује и Устав БиХ.
Искрено да Вам кажем, нисам задовољан ни реакцијом српских политичара, посебно оних који представљају српски народ у заједничким институцијама БиХ.
Ваша екселенцијо,
Молим Вас, да као високи представник међународне заједнице задужен за провођење цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума, искористите Ваш утицај и снагу заједнице коју представљате и снагом Вашег ауторитета се заузмете за рјешавање проблема које сам навео. Дубоко уважавам Ваш допринос и прилоге које сте несебично дали приликом изградње или обнове српских манастира и цркава, те сам увјерен да ћете нам и у овој ситуацији помоћи.
Овом приликом бих Вас такође замолио да пружите максималну подршку нашем високо преосвећеном Митрополиту Господину Хризостому у његовим напорима и настојању да се Српској православној цркви врати имовина отета од стране комунистичког режима прије скоро осам деценија.
Непосредан мотив да Вам се обратим јесте моје присуство помену невиним жртвама из наше градске општине Трново које су страдале у љето 1992.године. Међу 232 српске жртве налази се много жена, дјеце (најмлађе 18 мјесеци) и стараца (најстарији 96 година), као и свештеник Неђељко Поповић. Тог несрећног љета запаљена је црква у Трнову посвећена Светом Георгију која је саграђена 1886. године. За ове монструозне злочине још нико није осуђен.
Недјела која се дешавају ових дана, као што су скрнављења и пљачкања српских цркава, указују да овдје још увијек живе људи који нису за мир и суживот. Искрено се надам да су у мањини, али се надам и да ћете предузети конкретне кораке да се зауставе ови покушаји застрашивања и уништавања трагова српског постојања на овим просторима. Уколико ништа не предузмете, сматрам да ћете поништити један од разлога Вашег боравка и рада у БиХ.
С поштовањем,
