Кајл Су је једини доктор у граду - буквално. Данас је превише заузет пружањем медицинске помоћи za 3100 Инуита који живе у засеоку Арвиат, који је отприлике 800 километара сјеверно од Виннипега и доступан је само авионом. Његови пацијенти пате од туберкулозе и других заразних болести у истој стопи као и друге земље у развоју, што није изненађујуће с обзиром на то да их често живи и до 14 у двособној кући.

Али док је похађао мастер студије, Су је имао идеју. Идеју о мушкој грипи. Годину дана касније, та идеја постала је чланак у годишњем божићном броју часописа British Medical Journal, и спријечила га је да спава у ноћи 10. децембра 2017, јер га је огроман број људи звао да разговарају на ту тему. А као једини љекар у граду, он је увијек морао да се јавља на телефон.

У 2016. години, Су још увијек није лијечио заједницу Инуита. Само се надао да ће забавити своје колеге на факултету. Добио је задатак: одржати двоминутну презентацију пред својим колегама. Тема: његов избор. Недјељу дана раније га је грипа срушила с ногу, а пошто је мушко, идеја о „мушкој грипи“ чинила му се (како је рекао) „нарочито погодном“. Мало је истраживао и представио свој случај: мушки грип није само резултат млаких момака који се надају да ће им даме направити домаћу супу. Мушкарци се заиста чешће разболијевају.

Презентација је била толико велики хит да је одлучио да направи стварну студију о томе. Читаву годину је провео истражујући ову тему, а затим је предао рад BMJ-у, једном од најпопуларнијих медицинских часописа на свијету.

За оне који не знају, годишње божићно издање BMJ-а садржи врло стварну медицинску науку, али са примјесом забаве. Нико не жели да чита о епидемији грипе или раку дојке у то доба године, па се BMJ уклапа у празнични дух са научно тачном лежерношћу. Чланци су рецензирани и морају цитирати друге медицинске часописе, и иако су више шаљиви него нормални, нису псеудо-наука.

Суов чланак наводи широк спектар извора, од епидемиологије до мишјих модела грипа и закључује да мушкарци можда и нису само велике млакоње - они заправо могу бити болешљивији од жена.

Истраживања на мишевима указују на то да жене имају снажнији одговор на инфекције, које могу имати поријекло у начину на који естроген утиче на имуни систем. За разлику од тога, тестостерон има имуносупресивно дејство. Жене имају јаче реакције на вакцине против грипе. Чини се да све ово надовезује на идеју да људи са више естрогена заправо имају јачи имуни систем, па су стога и способнији да се боре против инфекција попут грипе.

Али постоји неколико нијанси које ова перспектива изоставља. Као прво, углавном млади дјечаци и старији мушкарци имају већу стопу хоспитализације, каже Сабра Клајн, ванредна професорица са Johns Hopkins School of Public Health. Њен рад помогао је Свјетској здравственој организацији да напише извештај о томе како грипа различито утиче на људе у зависности од пола. Она истиче да током наших репродуктивних година жене заправо имају теже реакције и то само дјелимично, зато што су труднице подложније инфекцијама попут грипе. Разлог је и зато што младе жене могу имати интензивне имунолошке реакције да сама реакција постаје опасна.

Као друго, Клајн напомиње да када посматрате разлике између мушкараца и жена, морате сагледати и биолошке разлике и социјалне факторе које утичу на сваког.

- У неким земљама, на примјер, ако жене имају мтежи приступ здравственој заштити, може се чинити да су мушкарци хоспитализовани у већој стопи - каже она.

- У другим земљама, ако се дјечаци сматрају „вриједнији“ од дјевојчица, родитељи ће доводити своје мушке бебе у болницу чешће него дјевојчице. Ове несретне чињенице стварају одређена одступања у нашој интерпретацији података. 

Су све то разумије и много тога признаје у дијелу свог рада који говори о ограничењима свог закључка. Чак схвата и своју пристраност потврде. Из његовог личног  искуства, мушкарци се изгледа чешће разболијевају од жена. Његови рецензенти су истакли друга ограничења, попут недостатка података о стопама пушења и конзумирања алкохола, или о томе како спремност да се посјети љекар може утицати на статистику хоспитализације и смртности.

- Нисам спомињао ништа о томе. - каже он.

- То је апсолутно тачно, па сам се потрудио да их наведем као ограничења. 

Али ово није крај приче о мушкој грипи. Нико са сигурношћу није доказао њено постојање, а мало је вјероватно да ће ико и доказати. На крају крајева, увијек се можемо искрено насмијати и зезати на тему мушкараца млакоња и њиховог кукања када „фасују грипу“. :)