Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је вечерас на Палама да је велики митрополит Георгије Николајевић имао историјску мисију, да је дао много Цркви, нацији, па и БиХ, а ипак остао непознат српском народу.

- Митрополит Георгије Николајевић као и сви његови претходници достојни су, не само да их се сјећамо него да организујемо научне скупове који ће да се позабаве њиховим радом, дјелима која су оставили иза себе", изјавио је митрополит Хризостом новинарима прије отварања научног скупа "Митрополит дабробосански Георгије Николајевић /1807-1896/ и његово доба - на Филозофском факултету на Палама.

Он је додао да се овим научним скупом отвара научно истраживање улоге, значаја, дјела и личности митрополита Георгија Николајевића.

Митрополит Хризостом навео је да је Георгије Николајевић по свему један од посебних митрополита, те да је у сваком граду и варошици коју је посјетио подигао дом, школу, цркву, манастир.

- Остао је потпуно непознат нашем народу, историји и зато смо хтјели кроз научни скуп да отворимо многа питања, да се људи почну бавити овим знаменитим Сремцем. Током цијелог свог рада у Дубровнику био је директно везан за Србе у Сарајеву и БиХ, те помагао колико је могао тада и просвјету - рекао је митрополит Хризостом.

Научни скуп организују Митрополија дабробосанска, Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву и Филозофски факултет Пале.

Декан Филозофског факултета на Палама Драга Мастиловић рекао је да је митрополит Николајевић у "заборавној српској култури" био склоњен по страни више од једног вијека, али да заслужује научни скуп за који се пријавило 15 учесника из Републике Српске, Србије и Хрватске.

- Ово ће бити почетак истраживања знамените личности српске историје која је обиљежила, не само Митрополију дабробосанску, него је он Сремац који је већи дио живота провео у Дубровнику, Задру, у БиХ и веома је заслужан за развој књижевности и писмености - истакао је Мастиловић.

Он је навео да је миторполит Георгије Николајевић, док је боравио у Сарајеву од 1881. до 1896. године, предано радио на развоју писмености и духовности на овом простору, а то ће бити предмет будућих научних истраживања.

Декан Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву Владислав Топаловић каже да је митрополит Георгије Николајевић великан српске црквене историје, један од утемељивача, оснивача, први покретач часописа на просторима Далмације и Сарајева.

- Био је члан Друштва Матице српске. Научни скуп није само плод историјске радозналости да освијетлимо историју тог периода него желимо да нас митрополит Георгије инспирише, надахне, како бисмо и ми данас у духу националног покренули покрете и пројекте који ће бити на корист Цркви, држави и народу као што је то било у његово вријеме - истакао је Топаловић.

Он је навео да се траг митрополита Георгија највише огледа у књижевности, да је писао радове из области историје, географије, црквене историје, те поезију и био велики преводилац са њемачког језика, а преводио је чак и уџбенике за школе са италијанског језика.

- У епископском-митрополитском дјеловању оставио је великог трага јер гдје год да кренете у већем дијелу БиХ већина цркава потиче из његовог периода. Био је и велики филантроп, имао фондове којима је збрињавао сиротињу и удовице - рекао је Топаловић.

Након отварања научног скупа одржана је промоција зборника 23 аутора "Осам вијекова Митрополије дабробосанске" у коме је историја Митрополије и српског народа на овом подручју истражена из више углова.

У оквиру научног скупа за сутра су у амфитеатру Филозофског факултета Пале планиране три сесије.

Прва сесија под називом "Историјски портрет митрополита Георгија Николајевића" планирана је од 9.00 до 11.00 часова, друга под називом "Књижевност и публицистика" од 11.30 до 13.00 часова, а трећа "Богословско-пастирски рад митрополита Георгија" од 16.00 до 18.00.

Скуп ће бити затворен од 18.15 до 18.30 часова, након чега слиједи изложба у холу Филозофског факултета.

Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Светог Саве у Блажују биће служени у недјељу, 23. октобра.