Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас у власеничком насељу Рашића Гај парастос за око 200 српских цивила које су усташе звјерски убиле у овом мјесту током Другог свјетског рата.

Митрополит Хризостом истакао је у бесједи да је очување културе сјећања и молитвеног спомена на све страдалнике, а посебно мученике у Рашића Гају, узвишена хришћанска обавеза.

- Овдје су пострадали најутицајнији и најпоштованији Срби тога времена, укључујући и шест свештеника. Без обзира на нивое и чинове, сви су они слика Божија и страдали су по угледу на Христа на Голготи - рекао је владика Хризостом.

Владика је нагласио да на подручју општине Власеница постоје још три велика стратишта која захтијевају већу пажњу и молитвени спомен.

- Жао ми је што нисам раније био у прилици да дођем на ово мјесто и служим парстос, али никада није касно да им одамо почаст. Нека им је вјечно Царство Божије, а нама Бог да да утјеху да бар мало будемо слични њима у нашој вјери и жртви - закључио је митрополит Хризостом.

Парастос и молитвени помен служени су и на Војничком гробљу у Власеници, гдје се налази спомен-плоча посвећена жртвама страдалим у Рашића Гају.

Аутор монографије "Страдање Срба власеничког краја у 19. и 20. вијеку" Миленко Станић рекао је да се након 80 година од трагедије која је задесила српски народ у Власеници, када је мучки убијено неколико стотина Срба, први пут на систематичан начин обиљежава ово страдање.

- Пропуштено је много година, а да нисмо утврдили прецизан списак страдалих у Рашића Гају, колико је убијено на Плочама, а колико транспортовано у концентрациони логор Јасеновац - истакао је Станић.

Он је нагласио да тренутна општинска власт први пут систематично приступа овом питању, те да ће се кроз ангажовање стручних истраживача доћи до тачне евиденције свих жртава.

- Циљ је да њихово страдање обиљежимо на одговарајући начин, можда и изградњом капеле, гдје би потомци жртава могли на достојанствен начин да се помоле за своје претке. Имамо одговорност према жртвама које су на најсуровији начин уморене у Рашића Гају, а ријеч је о најугледнијим Србима овог краја - рекао је Станић.

Он је подсјетио да су се егзекуције догодиле у периоду од 21. јуна 1941. године до првог ослобођења Власенице, 10. августа исте године, када су мјесне усташке снаге вршиле масовни покољ, хапшења и протјеривања домаћег српског становништва.

- Неки су убијени код куће, неки у Рашића Гају, неки у логорима у самој Власеници, а доста их је транспортовано према Сарајеву и логору Јасеновац. Према мојим евиденцијама, само овдје је уморено и шест свештеника. Пред нама је велики задатак да тачно утврдимо жртве Рашића Гаја, али и других јама у овом крају, како бисмо се бар дјелимично одужили нашим прецима - поручио је Станић.

Аутор монографије "Економско-географске одлике општине Власеница, са посебним освртом на развој туризма" Видомир Обрадовић рекао је новинарима да је у оквиру својих научних истраживања детаљно обрадио регију Бирач и Власеницу, истражујући страдања Срба од Балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата, па све до Одбрамбено-отаџбинског рата.

- На томе путу наилазио сам на застрашујуће податке и злочине који су вршени над српским становништвом, као и на бројне јаме и стратишта. Урадио сам топографску инвентаризацију свих тих мјеста и то објелоданио у својим књигама - рекао је Обрадовић.

Он је истакао да су ови подаци важни за његовање културе сјећања и за објективно сагледавање обима трагедије која је задесила овај крај.

- У усташком логору на Хан Погледу, односно на Плочама, страдало је близу 2.000 Срба, Јевреја и Рома, док је у самом Рашића Гају убијено око 200 људи, међу којима и шест свештеника, укључујући и проту Душана Бобара. Ријеч је о монструозним злочинима и најсвирепијим методама мучења свештенства и српских домаћина - рекао је Обрадовић.

Он је додао да је на подручју општине Власеница познато петнаестак стратишта, од којих нека још нису ни обиљежена, иако локално становништво зна за њих.

- Подаци о свим стратиштима и меморијалном туризму детаљно су обрађени у мојим научним радовима, односно у публикацијама `Туристичко-географска монографија општине Власеница и `Туристичко-географска монографија регије Бирач`, које су од три универзитета проглашене за дјела од националног значаја - закључио је Обрадовић.

Рашића Гај представља једно од највећих масовних губилишта српског народа у власеничком крају током Другог свјетског рата, гдје су усташке снаге на најсвирепији начин усмртиле шест свештеника, више стотина цивила – жена, дјеце и стараца.

Молитвеном окупљању присуствовали су начелник општине Власеница Мирослав Краљевић, представници локалне власти и институција, који су одали почаст невиним жртвама.