Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом пожелио је данас сабраним вјерницима у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву да их Бог молитвама Пресвете Владичице увијек утврђује у вјери, слободи, храбрости и одлучности.

Митрополит Хризостом, који је у овом храму служио поводом храмовне славе Мале Госпојине, у бесједи је истакао да је овај свијет велики расадник Божије благодати, која се развија и множи, напомињући да све оно што је Бог благословио - рађа.

- Нека је срећна крсна слава овога светога храма! Да будемо добри свједоци Божији у овоме свијету, али још више да будемо храбри и одлучни као што је и Богородица била, када је била мала дјевојчица, када је примила благослов Божији да постане Богомајка - рекао је митрополит Хризостом.

Његово високопресвештенство је истакао да је човјеку Бог све предао да управља мудро и да донесе плодове рада, које ће Господ препознати и наградити свакога.

- Бог свакоме даје оно што је њему, али и човјечанству најпотребније. То је велика улога коју Бог свакоме од нас даје. Да смо сви живи и здрави, ако Бог да, и догодине да се овдје видимо у здрављу и весељу! - поручио је митрополит Хризостом.

Кум славе био је Дарко Берјан из Источног Сарајева.

Одлука о изградњи Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву донесена је почетком 1859. године, до 1862. купљено је земљиште и материјал за градњу цркве, а градња је почела 1863. године, када су освештани темељи.

Изградња је трајала 11 година, до 1. маја 1874. године. Храм је освештан 20. јула 1872. године, скоро годину дана прије потпуног завршетка, а освештао га је тадашњи митрополит дабробосански Пајсије.

Дозволу за изградњу цркве издао је султан Абдул Азиз да би ублажио критике из Европе због вјерске нетрпељивости.

Црква је изграђена добровољним прилозима грађана Сарајева и околних мјеста, као и дубровачких, београдских, тршћанских и бечких трговаца. Постоји запис да је и султан био један од оних који су дали свој прилог.