Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је данас у Братунцу да ће српски народ свједочити истину да су Срби страдали у Подрињу и да је улога цркве да сачува успомену на жртве ових злочина.

Митрополит Христостом је, након парастоса за 3.267 Срба из средњег Подриња које су убиле муслиманске снаге током протеклог рата, истакао да су Срби увијек чинили добро и поред свих неправди.

Парастосу на гробљу у Братунцу присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, министар пољопривреде Борис Пашалић, делегација Народне скупштине и српски представници у заједничким органима.

Присуствовали су у и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Србије у Бањалуци Драган Протић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, посланик у Скупштини Црне Горе Марко Милачић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те начелници општина, предсједници и делегације организација проистеклих из протеклог рата, као и велики број грађана.

Након парастоса делегације ће положити цвијеће и одати почаст жртвама код Спомен-крста на гробљу у Братунцу подигнутог у част свих погинулих српских цивила и бораца из регије Бирач.

Послије вјерског обреда програм сјећања на Српске жртве из средсњег Подриња би ће настављен обраћањем званичника на Тргу "Милош Обилић" у Братунцу.

Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 29 година од страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.

Од 22 нестала српска цивила и војника, десет их још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака, Идентификовани су послије годину дана и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.

Муслиманске јединице из Сребренице су на Петровдан 1992. године напале српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.

Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли јер су, осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље, што говори какав су план имали.

Муслиманске снаге су током цијеле 1992. године, а најчешће на велике православне празнике као што су Видовдан, Петровдан, Божић и други, нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.

Да би заштитиле српско становништво од уништења у средњем Подрињу, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до пада Сребренице у српске руке тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.

Међутим, муслимански борци никада нису предали оружје што најбоље потврђују слике из 1995. године када је колона од неколико хиљада муслиманских војника са пјешадијским наоружањем кренула у пробој према Тузли.

Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.

Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у састав Републике Српске у јулу 1995. године.

Обиљежавање 29 година од страдања Срба из средњег Подриња организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.