Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служиће Свету архијерејску литургију на славу Светог деспота Стефана Бранковића, супруга Свете мати Ангелине, у Тилави.

Света архијерејска литургија биће служена у недјељу, 22. октобра, у 9.00 часова у Храму Свете мајке Ангелине.

Српска православна црква и њени вјерници сјећају се Светог Стефана српског - слијепог, праунука цара Лазара, посљедњег миропомазаног и законитог српског средњовјековног владара.

Свети Стефан Слијепи, деспот, био је супруг Свете мајке Ангелине, а син деспота Ђурђа, унука кнеза Лазара, великомученика и Јерине Бранковић.

Син Ђурађа Бранковића ослијепљен је усијаним гвожђем по наредби турског султана Мехмеда II јер није желио да постане турски вазал и одрекне се српства.

Живио је у сиромаштву, подижући дјецу Ђорђа и Јована, будуће српске деспоте, и ћерку Мару. Умро је 1476. године.

Пред крај живота боравио је у Венецији, да би се на сам крај живота нашао у оронулом замку крај Удина, који је носио назив Београд, а био је познат и под именом Фриули.

Осам година послије смрти његове мошти су биле још цијеле. Ангелина их је са синовима преко Беча и Будима пренијела у Купиново и положила их у тамошњу Цркву Светог Луке.

Када се 1505. године Света Ангелина и син јој Свети Максим преселише у Влашку, гдје Максим постаде архиепископ, они са собом понесоше и чесне мошти Светог Стефана, одакле их опет повратише при свом повратку 1509. године и положише у новоподигнути манастир Крушедол.

Године 1688. мошти Светог Стефана, са моштима осталих Бранковића, бијаху премјештене на неко вријеме у Сентандреју, али су ускоро враћене опет у Крушедол, гдје су мирно почивале све док их безбожни Турци у бијесу своме не исјекоше на комаде и заједно са црквом крушедолском спалише 1716. године. 

Пет година касније у Крушедолу је нађено само десно стопало Светог Стефана Слијепог и оно се и данас чува тамо. У том манастиру је и његов лик на зидном живопису и на иконостасу. Црква га слави 22. октобра.